Da li ste primetili da lekari sve manje prepisuju injekcije - evo zašto se to dešava

Injekcije su decenijama u narodu važile za "jaču" i bržu terapiju, pa mnogi pacijenti i danas očekuju da će ih lekar prepisati kada imaju temperaturu, upalu grla, bolove ili infekciju. Ipak, u savremenoj medicini injekcije se sve ređe koriste rutinski, jer nisu uvek neophodne, a mogu nositi i određene rizike.

Kako navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO), pacijenti treba da budu svesni rizika nebezbednih injekcija, ali i prednosti lekova koji se mogu uzimati na usta, kada je takva terapija moguća.

Zašto se injekcije danas daju ređe nego ranije

Glavni razlog je jednostavan: injekcija nije automatski bolja od tablete. Ako lek može da se uzme na usta i da postigne isti efekat, lekar će često izabrati tabletu, kapsulu ili sirup, jer je takva terapija manje invazivna i praktičnija za pacijenta.

Prema naučnom radu objavljenom na Nacionalnom centru za biotehnološke informacije (NCBI), oralna primena lekova najčešće je najpoželjniji put davanja terapije, jer je neinvazivna, pogodna za pacijente i jednostavna za upotrebu.

Injekcija nije znak da je terapija "jača"

Jedna od najvećih zabluda je da lek koji se daje injekcijom uvek deluje bolje od leka koji se pije. To nije tačno. Efikasnost leka zavisi od vrste bolesti, doze, načina apsorpcije i stanja pacijenta, a ne samo od toga da li se daje iglom.

Kod mnogih infekcija, bolova i upala, lekovi u obliku tableta ili sirupa mogu biti dovoljni. Injekcija se najčešće koristi kada je potreban brži efekat, kada pacijent ne može da guta, kada povraća ili kada je stanje ozbiljno.

Antibiotici se danas prepisuju opreznije

Još jedan razlog zbog kog pacijenti ređe dobijaju injekcije jeste to što se i antibiotici danas propisuju pažljivije. Ranije su se antibiotici često davali i za stanja kod kojih nisu potrebni, posebno za virusne infekcije.

Kako objašnjava Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije (NHS), antibiotici nisu efikasni protiv virusa, a njihova nepotrebna upotreba povećava rizik od antimikrobne rezistencije, odnosno pojave bakterija koje postaju otporne na terapiju.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti SAD (CDC) takođe upozorava da antibiotici mogu spasiti život kada su potrebni, ali svaki put kada se koriste mogu izazvati neželjene efekte i doprineti razvoju rezistencije.

Kada su injekcije ipak neophodne

Iako se daju ređe nego ranije, injekcije i dalje imaju važno mesto u medicini. One su neophodne u situacijama kada lek mora brzo da deluje ili kada se ne može dati na drugi način.

Injekcija se najčešće daje kada:

• pacijent ne može da guta lek
• povraća i ne može da zadrži tabletu ili sirup
• stanje zahteva brzo delovanje leka
• potrebna je terapija koja se ne apsorbuje dobro iz želuca
• radi se o vakcinama ili određenim hitnim terapijama
• infekcija je ozbiljna i zahteva bolničko lečenje

Pregled objavljen na Nacionalnom centru za biotehnološke informacije (NCBI) navodi da se mnoge infekcije mogu lečiti oralnim antibioticima, dok oralna terapija izbegava neželjene efekte povezane sa intravenskom primenom.

Koji su rizici nepotrebnih injekcija

Injekcije su bezbedne kada se daju pravilno i kada za njih postoji medicinski razlog, ali nisu potpuno bez rizika. Svaki ubod kroz kožu nosi mogućnost lokalnih reakcija.

Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije objavljenim u bazi NCBI, nebezbedne injekcije i ponovna upotreba opreme mogu povećati rizik od bakterijskih infekcija i apscesa na mestu uboda.

Moguće posledice nepotrebnih injekcija su:

• bol i otok na mestu uboda
• modrica ili lokalna reakcija
• infekcija kože ili potkožnog tkiva
• apsces ako se ne poštuju sterilni uslovi
• strah od igle, posebno kod dece

Zašto lekari danas više biraju tablete, sirupe i lokalnu terapiju

Kada je moguće, lekari biraju terapiju koja je dovoljno efikasna, ali manje invazivna. Za dete koje može da popije sirup, odraslu osobu koja može da uzme tabletu ili pacijenta sa blažom infekcijom, injekcija često nije potrebna.

Takav pristup je deo racionalne upotrebe lekova. Svetska zdravstvena organizacija navodi da racionalna upotreba lekova znači da pacijenti dobijaju terapiju koja odgovara njihovim kliničkim potrebama, u odgovarajućoj dozi i tokom odgovarajućeg perioda.

Da li pacijent treba da traži injekciju

Pacijent ne bi trebalo da insistira na injekciji samo zato što misli da je ona "jača". Mnogo je važnije da lekar proceni koji lek je potreban, u kojoj dozi i kojim putem treba da se primeni.

Ako lekar ne prepiše injekciju, to najčešće ne znači da terapija nije ozbiljna, već da se isti ili bolji efekat može postići bez uboda, bola i dodatnog rizika.

Lekari sve manje prepisuju injekcije jer savremena medicina ne meri jačinu terapije po igli, već po dokazanoj koristi i bezbednosti za pacijenta. Kada tableta, kapsula ili sirup mogu da urade posao, injekcija često nije potrebna.

Injekcije ostaju važne u hitnim stanjima, kod ozbiljnih infekcija, vakcinacije i terapija koje ne mogu drugačije da se daju. Ali za mnoge svakodnevne tegobe, manje invazivna terapija je jednostavnija, bezbednija i sasvim dovoljna.