Прича која је расплакала интернет: Венчали су се у болничкој соби, а 10 дана касније младожења је изгубио битку са болешћу

Љубавна прича Робија Фокса и Кели Петерс дирнула је многе након што су се венчали у болничкој соби, само десет дана пре његове смрти. Роби, 27-годишњак из Северне Каролине, и његова вршњакиња Кели упознали су се још на факултету, где је започела њихова веза која ће их пратити кроз најтеже тренутке живота.

Судбоносно "да" изговорили су овог пролећа пред породицом и пријатељима у болници у Бостон, где се Роби лечио од агресивног облика рака, преноси Пеопле.

Робију је дијагностикован Евингов сарком, редак и агресиван тумор који се развија у костима или меким ткивима око њих, најчешће у костима ногу и карлице. Болест је откривена након што је 2024. године повредио кук у бициклистичкој несрећи.

Убрзо је започео интензивно лечење у Дана-Фарбер Цанцер Институте и Brigham анд Women's Хоспитал. Прошао је око 40 зрачења, 14 циклуса хемотерапије и бројне трансфузије крви. У фебруару 2025. стигла је вест којој су се сви надали – болест је ушла у ремисију.

Месец дана касније Роби је запросио Кели, девојку која је све време била уз њега и која га, како је сама рекла, није желела да пусти да кроз болест пролази сам.

Међутим, њихова срећа није дуго трајала. Девет месеци касније рак се вратио, овог пута још агресивнији. Болови су постајали све јачи упркос лековима, а породица је на крају донела тешку одлуку да Роби буде премештен на хоспицијску негу у болници.

Кели је касније испричала како јој је Роби, свестан тежине свега што их чека, рекао да га може напустити ако жели. Њен одговор био је јасан. Рекла му је да нема намеру да га остави самог и да га превише воли да би отишла из његовог живота у тренутку када му је најпотребнија.

Идеја о венчању потекла је управо од Кели. Док је седела поред његовог болничког кревета, рекла му је да мисли да би требало да се венчају. Роби је, присетила се, био пресрећан и узбуђен због те одлуке.

Венчали су се 15. априла, тачно осам година након дана када су се први пут упознали на факултету. Церемонија је одржана у његовој болничкој соби, уз присуство матичара, породице и пријатеља. Током обреда држали су се за руке, разменили завете и поделили свој први брачни пољубац.

 Кели је емотивни тренутак поделила и на друштвеним мрежама, а снимак је убрзо дирнуо хиљаде људи. Како је рекла, није јој било важно где се венчање одржава нити колико је скромно. Најважније јој је било да је Роби у том тренутку срећан.

Десет дана касније, 25. априла, Роби је преминуо.

Кели га памти као топлу и друштвену особу, заљубљеника у природу и човека који је у њен живот унео љубав какву је тешко описати. Рекла је да верује како је била стављена на овај свет да га воли и брине о њему, а да јој је он заузврат пружио љубав која је била чиста и посебна, због које су се обоје осећали потпунима.

Њихова прича подсећа да се љубав не мери временом које некоме остане, већ дубином онога што људи проживе заједно. Роби и Кели нису добили године брака о којима су сањали, али су у најтежим данима успели да изаберу оно најважније – да буду једно уз друго до самог краја.