Шта је опасно низак крвни притисак? Симптоми које не треба игнорисати
Нарочито ако га прате симптоми попут несвестице, слабости или конфузије.
Низак крвни притисак, односно хипотензија, јавља се када су вредности најчешће испод 90/60 mmHg, али постаје опасан када га прате вртоглавица, несвестица, конфузија, отежано дисање или убрзан пулс.
Лекари упозоравају да тада мозак и важни органи могу добијати мање кисеоника, због чега тегобе не треба игнорисати.
Докторка Наташа Јанковић упозорава: Ове свакодневне навике подижу крвни притисак
Многи низак крвни притисак не схватају озбиљно, јер се о њему углавном говори мање него о повишеном притиску.
Ипак, хипотензија није увек безазлена. Код неких особа она може бити нормално стање, али ако се јави изненада или уз непријатне симптоме, може указивати на здравствени проблем.
Према смерницама НХС-а, вредности испод 90/60 mmHg сматрају се ниским крвним притиском, али сама бројка није увек пресудна.
Важно је да ли особа има тегобе и да ли притисак нагло пада.
Када низак притисак постаје опасан?
Низак притисак може постати проблем када крв не допрема довољно кисеоника и хранљивих материја до мозга, срца и других важних органа.
Mayo Цлиниц наводи да је посебан разлог за опрез нагли пад притиска, нарочито ако га прате симптоми попут несвестице, слабости или конфузије.
Најчешћи симптоми ниског крвног притиска су:
- вртоглавица и осећај ошамућености
- несвестица
- замагљен вид
- изражен умор и слабост
- мучнина
- убрзан или неправилан рад срца
- отежано дисање
- проблеми са концентрацијом
- конфузија
Уколико се ови симптоми понављају, не би их требало приписивати само умору, врућини или наглом устајању.
Потребно је измерити притисак и обратити пажњу на то када се тегобе јављају.
Ортостатска хипотензија: пад притиска при устајању
Посебно чест облик ниског притиска је ортостатска, односно постурална хипотензија.
Она настаје када притисак нагло падне приликом устајања из седећег или лежећег положаја.
Тада се могу јавити вртоглавица, замрачење пред очима, нестабилност, слабост или чак губитак свести.
Цлевеланд Цлиниц наводи да се код ортостатске хипотензије симптоми углавном јављају при устајању, а могу укључивати замагљен вид, конфузију, умор, лупање срца, мучнину и кратак дах.
Ко је у већем ризику?
Низак крвни притисак може се јавити код потпуно здравих особа, али одређена стања повећавају ризик.
Међу могућим узроцима су дехидратација, губитак крви, трудноћа, срчани проблеми, поремећаји рада штитне жлезде, дијабетес, као и поједини лекови, посебно они који се користе за висок притисак, срчане болести или депресију.
Зато је важно да се терапија никада не мења на своју руку.
Ако се сумња да лекови утичу на притисак, о томе треба разговарати са лекаром.
Када се треба јавити лекару?
Лекарску помоћ треба потражити ако се низак притисак јавља често, ако особа губи свест, осећа конфузију, има отежано дисање, бол у грудима, хладну и лепљиву кожу или веома слаб и убрзан пулс.
Ови симптоми могу указивати на озбиљно стање и захтевају хитну процену.
Код блажих тегоба може помоћи постепено устајање, унос довољно течности и избегавање наглих промена положаја, али то није замена за преглед ако се симптоми понављају.
Низак притисак, дакле, није увек разлог за панику, али није ни нешто што треба аутоматски занемарити.
Најважније је пратити симптоме, мерити притисак и реаговати на време ако тело шаље сигнале да нешто није у реду.
