ГОРЕ ОД ШЕЋЕРА И МАСТИ заједно: Ову популарну намирницу боље избаците из кухиње

Шећер и масти сматрају се најнездравијом храном, али научници упозоравају да постоји нешто нездравије од те две намирнице – сојино уље, пише „Дејли мејл”.

Једно је од најчешће коришћених биљних уља, а половина биљних уља произведених у свету је сојино уље.

Иако ову врсту уља не морате имати у течном стању на кухињској полици, оно је врло често састојак готових, прерађених намирница у лименкама и сличним паковањима. Тестирање на лабораторијским мишевима Сојино уље се дуго сматрало веома здравим избором, али резултати студије објављене у стручном часопису „ПЛОС Оне” указују на низ разлога због којих би популарни састојак за кување могао имати озбиљне последице по здравље појединца, горе од шећера.

У оквиру проучавања различитих врста навика у исхрани, научници са Калифорнијског универзитета спровели су тестове на лабораторијским мишевима. Хранили су их храном са 40 посто масти, количином сличном оној коју већина Американаца конзумира. Једна група је добијала засићене масти углавном из кокосовог уља, а друга је храњена храном на бази незасићених масти из сојиног уља, којој је додато кокосово уље. Друга група је садржала исту количину незасићених масти коју просечни Американац конзумира.

Инсулинска резистенција

У оквиру додатна два плана рада, научници су мишевима дали две верзије хране богате мастима са додатком фруктозе, шећера који се налази у воћу и у меду. Храна све четири дијете је садржала исти број калорија, што значи да су научници могли да процене прави ефекат различитих врста уља и фруктозе на организам мишева.

Очекивали су да ће мишеви који су јели масноћу са фруктозом највише добити на тежини и развити најјачу инсулинску резистенцију, али су их резултати изненадили. Највише су се угојили мишеви из групе који су јели храну са сојиним уљем, девет одсто више од мишева који су јели масну храну са фруктозом, а чак 25 одсто више од оних који су јели масноћу из кокосовог уља.
Изненађујући резултати

Масна јетра и већа инсулинска резистенција примећени су код мишева који су конзумирали сојино уље.

Вођа студије Пунамјот Деол признао је да су он и његове колеге изненађени резултатима, „посебно имајући у виду свакодневна упозорења о потенцијалној улози шећера у свеприсутној епидемији гојазности“. Аустралијска нутрициониста Линди Коен рекла је за магазин „Фемејл“ да је половина биљних уља произведених у свету сојино уље, које се због ниске цене користи у многим прерађеним и упакованим намирницама. Када је на производу исписана ознака „биљно уље“, то је углавном сојино уље или неке његове компоненте. Коен додаје да се гени људске јетре понашају слично као и гени миша, што значи да се студија може применити на нас.