Ана (30) пролазила ПАКАО након УЈЕДА КРПЕЉА: "Лекари су тврдили да сам ЛУДА - изгубила сам бебу и сазнала дијагнозу"

Мајци двоје деце порођај са другим дететом био је, како би лекари рекли "школски" - без икаквих компликација. Ипак, проблеми који су наступили након порођаја почели су да се гомилају, а узрок нико није знао. После бројних испитивања, схватила је да се ради о Лајмској болести. Реч је о заразној болести која се преноси са зараженог крпеља на људе, што може да доведе до озбиљних здравствених компликација, па чак и смрти.

То се замало десило и Ани Цвјетковић (30) из Сплита у Хрватској, када је након првог угриза крпеља 2007. године, праве проблеме имала 2017. након порођаја. Тада за њу креће прави пакао, пише Слободна Далмација. Због тога Сплићанка Ана већ годинама муку мучи са истим проблемом, али и са здравственим системом који у Хрватској не признаје хроничну Лајмску болест. Бројни оболели широм света попут Ане не могу да дођу до дијагнозе, лекари их уверавају да су хипохондари, "умишљени болесници" или чак психички болесни.

"Пре месец дана нашла сам крпеља у коси, иако нисам била у природи, већ сам прошла испод дрвета до аутомобила. Стрепим и бојим се угриза, иако знам да није сваки заражен, али исто ми је јер и да јесте, у овој држави очигледно не бих добила терапију за акутно лечење. Кад ћемо ми добити право на живот и лечење? Гомиле људи с погрешним дијагнозама, неадекватним тестирањим и наводно лажно позитивним налазима живе у боловима и немогућношћу нормалног живота", рекла је Ана.

ПРВИ СИМПТОМИ УЗНЕМИРУЈУЋИ

Први прави проблеми појавили су се 2017. кад је била трудна са другим дететом. Након порођаја, проблеми су се умножили.

"Иако сам имала, како лекари зову 'школски порођај', прелеп и брз, проблеми након њега су почели да се гомилају, а узрок нико није видео. Била сам врло несналажљива, слабо сам регистровала звукове околине, па и саме бебе. Била сам врло уморна, иако сам по природи врло живахна и особа без мировања, али ти симптоми су ме потпуно узнемирили", присећа се Ана.

Придавала је све порођају који је стресан и тежак за сваку жену. Рачунала је, како каже, да ће проћи када дође кући и када се одмори. Међутим, симптоми се нису смањивали. Напротив, били су све снажнији и интензивнији (повраћање, мучнине, вртоглавице). Кренула је и хиперлактација млека, константно крварење од 40 дана, за шта је, како каже, добила контрацепцијске пилуле. Због тога је одлучила да иде до свог лекара опште праксе, који јој предлаже да направи додатне прегледе. Међутим, нико није дао тачну дијагнозу, док су се Ани симптоми само погоршавали. Сваки додатни преглед завршио би речима "Вама није ништа!".

"И тако од 2017. до 2020. нисам имала ни дијагнозу, ни лечење. Пре три године, једно поподне, схватим да видим дупло. Након три дана, супруг ме је наговорио да одем у Хитну где сам до тада одбијала да идем јер су ме за сваки претходни долазак уверавали како сам луда и да измишљам симптоме. Ипак, на неурологији, један млади лекар ми каже да ми је потребна хоспитализација и хитан МР главе. И онда, након снимања долазе и кажу ми да имам потпуно прогресивно оштећење мозга, леђне мождине и прсишта, те да хитно морам да имам терапију. Рекли су да имам аутоимуну мултиплу склерозу и дали ми пулсну терапију", прича Ана.

Кући је пуштена након пет дана, али проблеми са здрављем само су се наставили. И то, нажалост, на горе.

"Било ми је све лошије. Сад већ скоро нисам могла ни да ходам, говор ми је био све слабији, а срце је кренуло све спорије да куца. Враћена сам поново у болницу где је установљено да имам тешку брадикардију узроковану терапијом коју су ми дали. Целу ноћ сам имала 30 откуцаја срца у минути, а следећи дан кад су ми се откуцаји стабилизовали, пустили су ме кући. Нисам добила тачну дијагнозу, ни терапију, а нисам могла ни да причам, ни да ходам. Могу рећи да сам била инвалид коме је био потребан неговатељ", испричала је Ана за Слободну Далмацију.

ПОВЛАЧЕЊЕ СИМПТОМА

По препоруци одлази код лекара у Загреб који јој коначно саопштава да вероватно нема мултиплу склерозу, већ Лајмску болест, што и показује нови преглед у Немачкој. Тада Ана добија терапију антибиотицима и разним суплементима, које је, како каже, морала сама да плаћа, иако има здравствено осигурање.

"Након 14 дана почела сам да устајем и говорим, а 20 дана након почетка терапије, симптоми су се лагано један за другим повлачили. Следеће две године нисам имала симптоме никакве болести, живела сам нормалан живот с децом и супругом. Међутим, 2022. преминуо је лекар који ме лечио, а ја због стреса губим бебу. Ускоро сам поново осетила благе симптоме", рекла је она.

Доктори у Хрватској јој због позитивног налаза опет дају терапију која ју је раније готово убила. Тада Ана, на сву срећу упознаје девојку која је покренула иницијативу и петицију за све оболеле од Лајмске болести у Хрватској, а њих је на хиљаде. Оне налазе које донесу из иностранства, лекари не уважавају, већ их само склоне са стола.

"Људи се тестирају у једној болници и добију негативне налазе, а онда исти дан обаве тестирање у другој установи и тамо је позитиван налаз. Како је могуће да неко ко има позитивну акутну болест, тј. активну инфекцију у крви нема право на лечење? Па ако је у крви, нисмо је ми измислили. Како је могуће да одбијају да нам дају терапију коју напишу инфектолози других држава јер, ето, њима се тај став не свиђа и не слажу се са тим мишљењем?", пита се огорчена Ана.

НЕ ОДУСТАЈЕ

Њено стање у овом је тренутку сваким даном све горе, али она не одустаје. Ову је причу одлучила да подели са јавношћу како би што више људи знало са каквим се проблемима боре они који имају Лајмску болест.

"Живим поново са симптомима за које сам мислила да су прошлост. Од проблема с ходом, видом, до парезе коже на левој руци на којој немам осећај. Ту су и разне тегобе са координисаношћу које ми онемогућују нормалан живот. Терапију и лечење ми не нуде, већ ме још исмевају и понижавају. Ми смо препуштени сами себи и свом буџету", закључује Ана пред којом су неизвесни дани, али она од борбе за боље сутра не одустаје.

Србија Данас/Мондо/Пренела: Ј.Ш.