Мушкарац (82) са "ТЕЛОМ 20-ГОДИШЊАКА" запањио научнике, а они сада откривају његову једноставну дневну рутину

Научници широм Европе са неверицом проучавају случај 82-годишњег Шпанца, за кога су открили да има тело и физичку спремност мушкарца у двадесетим годинама.

Пре само шеснаест година, Хуан Лопес Гарсија, који је цео радни век провео поправљајући аутомобиле, први пут је покушао да претрчи један километар. Није успео. Заправо, једва је и почео. Током деценија напорног рада никада није имао времена за спорт нити је редовно вежбао. Данас, са 82 године, он је светски рекордер у ултрамаратону на 50 километара у старосној категорији од 80 до 84 године, а 2024. године освојио је и светско првенство у маратону за своју доб, поставивши притом европски рекорд са временом од 3:39:10.

Његови невероватни успеси, постигнути у доби када већина људи успорава, привукли су пажњу научне заједнице која је одлучила да открије тајну његове изузетне виталности и снаге.

Тим европских научника са универзитета у Шпанији и Италији подвргао га је низу опсежних тестирања, а резултати, објављени у угледном часопису Фронтиерс ин Physiology, оставили су их без текста. Открили су да Лопес Гарсија има највиши забележени ниво аеробне способности (познат као ВО2 max) икада измерен код особе старије од 80 година. Његова способност тела да апсорбује и користи кисеоник током напора не само да је изван свих лествица за његову доб, већ је упоредива са способностима здравог и активног мушкарца у двадесетим или тридесетим годинама. Док се ВО2 max обично смањује за око десет одсто сваког деценијума након средњих година, његов се, откако је почео да тренира, заправо повећао.

Али његова изузетна физиологија не стаје само на капацитету плућа. Тестови су показали да његови мишићи имају изузетну ефикасност у извлачењу и коришћењу кисеоника из крви, што му омогућава да дуго трчи брзим и стабилним темпом без превеликог умора. Поред тога, његово тело изузетно ефикасно сагорева масти као извор енергије, и то при знатно вишем интензитету него просечна особа, што је кључно за издржљивост у ултрамаратонским тркама. Иако има 82 године, његово срце и плућа функционишу као код младића, што из темеља побија уобичајено мишљење да је драстичан физички пад у старости неизбежан.

Ипак, научници наглашавају да Хуан Лопес Гарсија није надчовек у сваком погледу. Док су му аеробни капацитет и мишићна ефикасност на елитном нивоу, неки други показатељи, попут лактатног прага (тачке када се млечна киселина почиње нагомилавати у мишићима) и економичности трчања, добри су за његову доб, али нису изузетни.

Управо та чињеница чини његов случај још инспиративнијим. Она сугерише да његов успех није искључиво плод срећне генетике, већ пре свега резултат доследног и паметног тренинга којим је успео "да ресетује" свој биолошки сат и одложи физиолошке промене повезане са старењем.

На питање о тајни своје виталности, Гарсија нуди изненађујуће једноставан одговор. Његова рутина није испуњена скупим суплементима или екстремним дијетама. Придржава се, како сам каже, "потпуно нормалне" медитеранске исхране. Што се тиче тренинга, у недељама када се не припрема за трку, трчи око 64 километра. Али када је у припремној фази, та километража се готово удвостручује.

Његов план тренинга укључује дужа трчања умјереним темпом, али и интервалне тренинге са дионицама спринта неколико пута недељно, као и вежбе снаге које изводи код куће, углавном користећи сопствену тежину.

Случај овог виталног 82-годишњака шаље снажну поруку: никада није касно за почетак.

"Не тако давно, сматрало се да није могуће, па чак ни корисно да старије особе пуно вежбају", изјавио је Џулијан Алкасар, један од коаутора студије.

"Господин Лопес Гарсија доказује супротно. Не само да је могуће, већ би требало и бити препоручљиво."

Сам Хуан каже да се никада није надао да ће досегнути овај ниво када је почео да трчи само како би "одржао здравље".

Данас се не осећа старим.

"Сећам се својих дедова. У овој доби били су попут малих стараца", рекао је у једном интервјуу.

"Ја се данас не осећам старо."

Његов савет за све који мисле да је за њих прекасно је једноставан: крените полако, од брзог ходања према трчању, и најважније од свега, будите упорни.