Ова дијета постаје СВЕ ПОПУЛАРНИЈА: Пробајте НОРДИЈСКУ ДИЈЕТУ - постаје озбиљна претња медитеранској исхрани
Заснива се на сезонској, непрерађеној храни.
Нордијска исхрана се заснива на сезонској и непрерађеној храни и све чешће се помиње као здрава алтернатива медитеранском начину исхране.
Иако је медитеранска исхрана дуго важила за златни стандард, нордијска дијета полако заузима своје место у савременим препорукама здраве исхране.
Овај начин исхране потиче из традиције нордијских земаља попут Данске, Финске, Исланда, Норвешке и Шведске и у многим аспектима подсећа на медитеранску исхрану, али има и неколико важних разлика.
Нордијска дијета, позната и као скандинавска исхрана, у фокус ставља сезонске намирнице и минимално обрађену храну.
Као званични план исхране дефинисана је 2012. године, када су објављени резултати студија које су поставиле смернице овог модела исхране.
Основни принципи подразумевају већи унос калорија из биљне хране у односу на месо, чешћу употребу рибе и намирница из мора и језера, као и ослањање на локално произведену храну са села.
Основу нордијске исхране чини разноврсно поврће, нарочито тамнозелено лиснато поврће, купус, црни лук и коренасте биљке, затим махунарке попут пасуља и сочива, као и воће и бобичасто воће, међу којима се издвајају боровнице, бруснице, јабуке, крушке и суве шљиве.
Заступљени су и орашасти плодови и семенке, као и интегралне житарице попут овса, ражи и јечма. Важну улогу имају риба и морски плодови, посебно лосос, харинга, скуша и туна, док се користе и млечни производи са ниским садржајем масти, као што су ферментисано млеко, јогурт и сир. Од масноћа се најчешће препоручује уље уљане репице.
„Нордијска исхрана је исхрана која се фокусира на биљке, влакна и морске плодове, што може изгледати слично медитеранској исхрани и често је упоређивана са њом“ објашњава дијететичарка Давн Менинг за Бест Лифе и наводи које су главне разлике.
„Главне разлике су врста уља; уместо маслиновог уља, наглашава се уље уљане репице (каноле). Нордијска исхрана такође укључује више млечних производа са ниским садржајем масти, док је медитеранска исхрана пунија. Као и медитеранска исхрана, нордијска исхрана укључује врло мало јаја и живине и саветује да се смањи црвено месо или прерађено месо.“
Једна од важних предности нордијске исхране односи се на губитак телесне тежине и смањење упалних процеса у организму. Избацивањем прерађене хране, засићених масти, меса богатог холестеролом и додатог шећера, овај начин исхране може природно допринети мршављењу.
Поред тога, смањује се хронична упала, која се доводи у везу са гојазношћу и бројним хроничним болестима. Студије су показале да нордијска исхрана утиче на смањење активности инфламаторних гена у масном ткиву абдомена.
Предности се не заустављају само на телесној тежини. Нордијска исхрана може допринети и снижавању нивоа холестерола и шећера у крви, чак и независно од мршављења.
Истраживања су показала да особе које су се придржавале овог режима исхране имају бољу регулацију глукозе и повољнији липидни профил.
„Група која је била на нордијској исхрани шест месеци постала је значајно здравија, са нижим нивоом холестерола, нижим укупним нивоом засићених и незасићених масти у крви и бољом регулацијом глукозе, у поређењу са контролном групом“ објаснио је аутор студије Ларс Ове Драгстед, истраживач и шеф одељења на Одељењу за исхрану, вежбање и спорт Универзитета у Копенхагену.
Он и његов тим претпоставили су да су ове здравствене користи повезане са уносом незасићених масних киселина из уља које се користи у нордијској исхрани.
Здравље црева је још један важан сегмент који нордијска исхрана подржава. Ферментисани млечни производи попут скира и кефира богати су пробиотицима, који доприносе равнотежи цревне флоре и имају позитиван утицај на хормонску равнотежу.
„Ферментисани млечни производи, попут скира и кефира, пружају корисне пробиотике за здравље црева, што заузврат подржава хормонску равнотежу“ објашњава Браун.
Кефир се често назива суперхраном због великог броја корисних бактерија које садржи, знатно више него обичан јогурт.
Нордијска исхрана има и повољан утицај на кардиоваскуларно здравље.
Истраживања су показала да може допринети снижавању крвног притиска, побољшању осетљивости на инсулин и општем унапређењу здравља срца и крвних судова, што је чини озбиљним кандидатом међу најздравијим начинима исхране данас.
