Ако дете има ОВАЈ број упала годишње, операција КРАЈНИКА је неопходна: др Шубаревић објашњава када је чекање опасно и које симптоме не смете игнорисати

У новој епизоди подкаста Конзилијум за популарни формат портала Србија Данас, гост специјалиста ОРЛ, доктор Владан Шубаревић, детаљно је објаснио који симптоми, учесталост инфекција и компликације указују да је време за хируршку интервенцију на крајницима.

Када крајници више нису заштита, већ проблем?

Крајници су важан део имуног система, нарочито у дечјем узрасту. Њихова основна улога је да штите организам од бактерија и вируса који улазе кроз дисајне путеве. Међутим, у одређеним ситуацијама, они могу постати стални извор инфекције и озбиљно угрозити здравље детета.

Према објашњењу др Владана Шубаревића, данас постоје три врсте интервенција на крајницима, у зависности од проблема и тежине клиничке слике:

Операција трећег крајника

Корекција крајника (тонзилотомија) – смањивање њихове запремине

Потпуно уклањање крајника (тонзилектомија)

Свака од ових процедура има прецизне медицинске индикације и не спроводи се рутински.

Шта је тонзилотомија и зашто се све чешће примењује?

У последњих 10–15 година, све чешће се примењује метода корекције крајника, позната као тонзилотомија. Овом интервенцијом крајници се не уклањају у потпуности, већ се обликују и смањују на величину која не омета дисање и гутање, док се њихова заштитна функција максимално чува.

Циљ ове методе је да дете задржи део крајника који и даље има имунолошку улогу, али без проблема које превелики или увећани крајници могу да изазову – попут отежаног дисања, хркања, честих упала и поремећаја сна.

Када је потпуно уклањање крајника заиста неопходно?

Потпуна тонзилектомија се не ради без јасног разлога. Према медицинским критеријумима које истиче др Шубаревић, главна индикација су учестале бактеријске инфекције, нарочито стрептококне.

Аларм се пали када дете има:

1. више од 4 тешке ангине или упале крајника годишње
2. инфекције које се понављају више година заредом
3. сталну потребу за антибиотском терапијом
4. немогућност да се организам сам избори са инфекцијом

У тим случајевима, крајници престају да буду заштита и постају стални извор бактерија, што дугорочно може да оптерети срце, бубреге и зглобове.

Зашто чекање понекад може бити ризично?

Иако се увек настоји да се операција избегне ако постоји могућност да се стање поправи конзервативним путем, постоје ситуације када одлагање интервенције може довести до озбиљних компликација.

Нелечене и понављане стрептококне инфекције могу изазвати:

• реуматску грозницу
• запаљење срчаних залистака
• оштећење бубрега
• хроничне проблеме са дисањем
• смањен квалитет сна и хронични умор

Зато се одлука о операцији доноси пажљиво, индивидуално и на основу јасних критеријума, а не рутински.

Да ли крајници могу да се „смире“ без операције?

У многим случајевима – да. Уколико инфекције нису честе, јаке и дуготрајне, лекари се увек одлучују за праћење, јачање имунитета и конзервативно лечење.

Операција се разматра тек када су исцрпљене све друге могућности и када је јасно да крајници више штете него што користе.

Операција крајника није рутинска интервенција коју треба схватити олако. Иако савремена медицина нуди безбедне методе и бржи опоравак, свака хируршка интервенција носи одређене ризике. Управо зато, одлуку треба доносити искључиво на основу јасних медицинских критеријума, а не из страха, притиска околине или преурањене процене.

Ако дете има више од четири тешке упале крајника годишње, уз понављање кроз више година, тада је операција медицински оправдана и често неопходна за дугорочно здравље.

Све епизоде емисије "Конзилијум" можете погледати на Јутјуб каналу портала Србија Данас кликом ОВДЕ!

"Конзилијум" – сваког уторка у 19 часова

Дозвољено преузимање целог или делова текста само уз навођење и линковање извора Србија Данас и аутора.