Ово је најгори могући доручак, а Срби се убијају од њега: Онколози упозоравају да једна навика повећава ризик од рака

Доручак се често назива најважнијим оброком у дану, али стручњаци упозоравају да није довољно само појести нешто ујутру. Важно је и шта се налази на тањиру, јер свакодневне навике у исхрани дугорочно могу да утичу на здравље.

Посебно се издвајају високо прерађене намирнице, заслађени производи и прерађено месо, који су многима редован избор за доручак. Таква храна може допринети гојазности, скоковима шећера у крви и упалним процесима у организму.

Најгори избор за доручак

Стручњаци упозоравају да би за доручак требало избегавати заслађене житарице, пецива пуна шећера, индустријске пекарске производе, слатке напитке, виршле, кобасице, сланину и друге прерађене месне производе.

Проблем је у томе што овакав доручак често има много калорија, а мало влакана и протеина. Због тога брзо подигне ниво шећера у крви, али не даје дуг осећај ситости.

Зашто је прерађено месо посебно спорно?

Према подацима Светске здравствене организације, прерађено месо класификовано је као канцерогено за људе, а најјача веза пронађена је са раком дебелог црева.

У прерађено месо спадају производи попут виршли, кобасица, сланине, шунке, салама и сличних намирница које су димљене, сољене, ферментисане или конзервисане ради укуса и дужег трајања.

Међународна агенција за истраживање рака наводи да свакодневна конзумација 50 грама прерађеног меса може повећати ризик од рака дебелог црева за 18 одсто.

Ни слатки доручак није безазлен

Заслађене житарице, лисната пецива, крофне, индустријски колачи и воћни сокови често делују као брз и практичан доручак, али организму не дају оно што му је потребно за стабилан почетак дана.

Према стручњацима из МД Андерсон центра за рак, ултраобрађена храна и пића са додатим шећером могу индиректно повећати ризик од рака тако што доприносе гојењу и гојазности, а гојазност је повезана са већим ризиком од више врста карцинома.

Шта је бољи избор ујутру?

Онколози и нутриционисти углавном саветују доручак који садржи протеине, влакна и целовите намирнице. Такав оброк дуже држи ситост и помаже стабилнијем нивоу енергије.

Добри избори могу бити јаја са поврћем, обичан грчки јогурт са бобичастим воћем и орашастим плодовима, овсена каша без додатог шећера или интегрални тост са намазом богатим протеинима.

Мала промена прави велику разлику

Ниједан доручак сам по себи неће изазвати рак, али образац исхране који се понавља годинама може утицати на ризик од болести. Зато стручњаци саветују да се прерађено месо и слатки индустријски производи не једу сваког јутра.

Најједноставније правило је да тањир буде заснован на храни која што мање личи на фабрички производ: јаја, јогурт, овсене пахуљице, воће, поврће, орашасти плодови и интегралне житарице.

Овај текст је информативног карактера и не представља медицински савет. За индивидуалне савете о исхрани и здрављу обратите се лекару или нутриционисти.