Ovo je najgori mogući doručak, a Srbi se ubijaju od njega: Onkolozi upozoravaju da jedna navika povećava rizik od raka

Doručak se često naziva najvažnijim obrokom u danu, ali stručnjaci upozoravaju da nije dovoljno samo pojesti nešto ujutru. Važno je i šta se nalazi na tanjiru, jer svakodnevne navike u ishrani dugoročno mogu da utiču na zdravlje.

Posebno se izdvajaju visoko prerađene namirnice, zaslađeni proizvodi i prerađeno meso, koji su mnogima redovan izbor za doručak. Takva hrana može doprineti gojaznosti, skokovima šećera u krvi i upalnim procesima u organizmu.

Najgori izbor za doručak

Stručnjaci upozoravaju da bi za doručak trebalo izbegavati zaslađene žitarice, peciva puna šećera, industrijske pekarske proizvode, slatke napitke, viršle, kobasice, slaninu i druge prerađene mesne proizvode.

Problem je u tome što ovakav doručak često ima mnogo kalorija, a malo vlakana i proteina. Zbog toga brzo podigne nivo šećera u krvi, ali ne daje dug osećaj sitosti.

Zašto je prerađeno meso posebno sporno?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, prerađeno meso klasifikovano je kao kancerogeno za ljude, a najjača veza pronađena je sa rakom debelog creva.

U prerađeno meso spadaju proizvodi poput viršli, kobasica, slanine, šunke, salama i sličnih namirnica koje su dimljene, soljene, fermentisane ili konzervisane radi ukusa i dužeg trajanja.

Međunarodna agencija za istraživanje raka navodi da svakodnevna konzumacija 50 grama prerađenog mesa može povećati rizik od raka debelog creva za 18 odsto.

Ni slatki doručak nije bezazlen

Zaslađene žitarice, lisnata peciva, krofne, industrijski kolači i voćni sokovi često deluju kao brz i praktičan doručak, ali organizmu ne daju ono što mu je potrebno za stabilan početak dana.

Prema stručnjacima iz MD Anderson centra za rak, ultraobrađena hrana i pića sa dodatim šećerom mogu indirektno povećati rizik od raka tako što doprinose gojenju i gojaznosti, a gojaznost je povezana sa većim rizikom od više vrsta karcinoma.

Šta je bolji izbor ujutru?

Onkolozi i nutricionisti uglavnom savetuju doručak koji sadrži proteine, vlakna i celovite namirnice. Takav obrok duže drži sitost i pomaže stabilnijem nivou energije.

Dobri izbori mogu biti jaja sa povrćem, običan grčki jogurt sa bobičastim voćem i orašastim plodovima, ovsena kaša bez dodatog šećera ili integralni tost sa namazom bogatim proteinima.

Mala promena pravi veliku razliku

Nijedan doručak sam po sebi neće izazvati rak, ali obrazac ishrane koji se ponavlja godinama može uticati na rizik od bolesti. Zato stručnjaci savetuju da se prerađeno meso i slatki industrijski proizvodi ne jedu svakog jutra.

Najjednostavnije pravilo je da tanjir bude zasnovan na hrani koja što manje liči na fabrički proizvod: jaja, jogurt, ovsene pahuljice, voće, povrće, orašasti plodovi i integralne žitarice.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za individualne savete o ishrani i zdravlju obratite se lekaru ili nutricionisti.