ОВО СУ НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉИ ВАШЕГ СРЦА: Српски кардиолози откривају коју храни никада не једу, а то саветују и вама
Можда и најважнији текст који ћете прочитати овог месеца.
Храна из пекаре, угљени хидрати, тесто у свим облицима, куповни сокови, месне прерађевине, само су део намирница које српски кардиолози избегавају у широком луку, јер су најопаснији за срце и крвоток.
Кардиолози, ипак, откривају да повремено, једном до два пута месечно, направе изузетак, па поједу колач, парче пице или лиснато пециво, али да је здрава, редовна исхрана, избалансирана са физичким активностима рецепт за дуг и здрав живот.
МНОГИ ИГНОРИШУ ОВАЈ СИМПТОМ, а може да указује на ОПАСНО ВИСОК КРВНИ ПРИТИСАК!
НАЈЈАЧИ ИЗВОР ВИТАМИНИМА и МИНЕРАЛА МЕЂУ БИЉКАМА: Укусна зелена лиска за фантастично здравље и витку фигуру
Кардиолошкиња др Емилија Несторовић, начелница Центра за трансплантацију срца на Клиници за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра Србије (УКЦС) каже:
- Не сећам се када сам последњи пут појела нешто из пекаре. Поборник сам здравог живота од кад знам за себе, много пре него што сам почела да радим као кардиолог, а здрава исхрана ми прија. Признајем да у 20 одсто случајева прекршим нека правила исхране, која сам сама себи поставила, али у 80 одсто их поштујем. Избегавам месо, али нисам веганка. Ако сам на некој прослави, па има разних врста меса, трудићу се да не једем свињетину. Оно чега никада заиста нема на мом менију су месне прерађевине, виршле, шунке, чајне кобасице, паштете, све што је сухомеснато. Изненадим се сваки пут кад у продавници схватим да је највећа гужва управо на сухомеснатим производима.
Докторка устаје у зору, али наглашава, да разлог није само посао, већ и зато што жели да умеси хлеб и припреми здрав оброк за тај дан.
- Не купујем хлеб, него га умесим, да знам шта једем, па ако ја, која радим смене од по 12 сати, нађем времена за кухињу, мислим да могу и други. Дешава се да прекршим правила исхране, али јако ретко, можда једном, до два пута месечно. Понекад одем на пицу или поједем прасетину, али то је само у посебним приликама. Важно је да људима то не буде стил живота, јер масна храна утиче на повишен крвни притисак, расту масноће, а у Србији су овакви здравствени проблеми присутни код 99 одсто популације. Код људи који непрестано једу масну храну, долази до озбиљних проблема са срцем, а здрава исхрана је најважнији вид превенције. Наши грађани занемарују исхрану, а она утиче и на изглед, лепоту, кожу, а посебно на рад срца. Наши људи просто немају навику да воде рачуна шта једу, каже докторка.
Већина грађана, нажалост, не може да приушти здраву храну.
- У нашој земљи је тек од недавно заступљен тренд здраве исхране. Међутим здраве намирнице су јако скупе, па многи који би јели ражани хлеб уместо белог, користили органско уље уместо сунцокретовог, не могу да плате те цене. Ипак, свако може мало времена да уложи, па да бар код куће спрема храну, да не једе ‘на улици’ брзу храну, нити по ресторанима. Иако је таква храна најукуснија, она је потенцијални убица. То је управо зато што садржи намирнице које би требало избегавати, наглашава др Несторовић.
Заједничко свим кардиолозима је да – не једу масно.
Професор др Предраг Митровић, кардиолог у УКЦ Србије објашњава зашто не једе свињско месо:
- Избегавам угљене хидрате, тесто свих врста и масну храну, свињско месо нарочито. Ако баш морам да једем месо, онда узмем јунетину или телетину. Такође, трудим се да не једем често слатко, колаче било ког типа, а то ми, искрено, јако тешко пада. Не пијем сокове, то је правило. Људи треба да се држе одређених рестрикција у исхрани, ако једу хлеб да онда то буде ражани или хељдин, али не бело брашно. Чак ни са тим, здравим хлебовима, не треба претеривати, објашњава он.
Он истиче да свачији организам другачије реагује на храну:
- Неко једе све и свашта, па се не гоји. Постоје људи који су јако мршави, а једу нездраву храну. Они, међутим, опет могу имати проблем са срцем и крвотоком. Сама гојазност није увек директно пропорционална са срчаном болешћу. Код мршавих људи, који немају сало, такође могу да се таложе лоше материје у крвним судовима. Код гојазних је очигледно да се таложе јер имају лош метаболизам, али ни мршави људи нису заштићени срчаних проблема, ако се хране нездраво, упозорава проф. др Митровић.
Баланс здраве хране и физичке активности је рецепт за здравље, каже проф. др Арсен Ристић, начелник Одељења за срчану инсуфицијенцију у УКЦ Србије.
- Трудим се да не једем екстремно масну храну. Све оно са чега се цеди маст не желим у свом организму. Важно ми је да оброци буду разноврсни, чешћи, а мањи. Људи треба да знају да је кључ у балансирању физичке активности са уносом хране. Поврће могу да једем увек и оно је свима препоручљиво у већим количинама, салате, краставац, купус. Такође, слатко може да се једе, али у мањим количинама и одмах после сланог оброка. Ако неко једе слатко, боље је да га конзумира у наставку оброка, јер ако га једе посебно онда панкреас мора да потроши много више енергије него када га једете после нечег сланог, објашњава проф. др Ристић.
Постоје опште препоруке за здраву исхрану, која прија свима.
- Сваком организму пријају чешћи, а мањи оброци. Ако људи воле месо, треба да једу ћуретну, пилетину или рибу. Они који имају срчану слабост треба да избегавају слану храну и минералне воде. Најризичније је кад срчаног болесника неко позове на славу или свадбу, а тамо има много хране која је доста слана. Ако та особа поједе по мало од свега што му се нуди, то за последицу може имати да му на крају свечаности позли, јер се вода увуче у плућа и дође до гушења, а све због хране, наглашава професор Ристић.