ПОСЛЕДЊА ОАЗА ЗДРАВЉА У ВРЕМЕ КОРОНЕ: Чувени доктор за ПЛУЋНЕ БОЛЕСТИ открио ШТА је ПРВО УРАДИО након што се ИЗЛЕЧИО од ВИРУСА

Тренутна ситуација са корона вирусом нас је све забринула, па смо потражили конкретне савете и објашњења код стручњака који се најнепосредније бави текућим проблемима. Задовољство нам је да вам представимо најновији FittPass интервју са начелником одељења за интервенције Градског завода за плућне болести и туберкулозу, доктором Дејаном Жујовићем.

На који начин корона утиче на наше дисајне органе?

Корона вируси нису непознаница за нас већ дуги низ година. Ми смо до сада знали да ова група респираторних вируса учествује у 5-15% сезонских респираторних инфекција сличних грипу. Оно што САРС-ЦоВ-2, или COVID-19 одваја од досадашњих инфекција корона вирусима је релативно честа појава компликација у смислу интерстицијалних пнеумонија, снижених вредности кисеоника у крви због проблема на нивоу алвео-капиларне мембране и присуство фиброзних промена у плућном паренхиму након прележаних чак и благих форми ове болести. Многа истраживања показују да се ове промене јављају често и код пацијената чија тежина болести није захтевала хоспитализацију. Зато пацијенти морају да добијају савет од својих лекара да уколико примећују чест губитак даха чак и код извођења лаких физичких радњи, попут хода по равној површини, обавезно те тегобе пријаве свом доктору ради упучивања на МСЦТ (скенер грудног коша) и дифузијски тест. Ове компликације могу у значајној мери да снизе кардиореспираторне перформансе пацијената.

Опште је познато да тренинг побољшава стање нашег кардиоваскуларног система, али како физичка активност делује на респироторни и имунолошки систем?

Еволутивно посматрано, људска бића су програмирана за покрет и физичку активност, не за тастатуру и столицу. Од 2018. године смањена физичка активност је одговорна за већи број смртних исхода од пушења. Ово вам врло пластично указује на то колико је седаторни стил живота погубан за наш квалитет и дужину живота. Редовни тренинзи, посебно аеробни, повећавају наше аеробне способности, тј. могућност да лакше изведемо лаке или умерено-тешке физичке активности. Овај тип активности је посебно значајан, јер редовна недељна практиковања оваквих напора доказано продужавају животни век вежбача. Доказано је да су лагано трчање или ход ефикаснији од спринта и интезивних кардио-вежби у продужавању животног века. Наравно, њихов добар ефекат се огледа и у побољшању нашег имунитета. Редован довољно дуг сан и вежбање побољшавају наш одбрамбени систем према разним инфекцијама и хроничним незаразним болестима.

Да ли је погоднија аеробна или анаеробна активност за побољшање функција нашег респираторног система? А током пандемије?

Оба типа вежбања су јако важни. Аеробни, активацијом великих мишића, дужином и временом тренинга, повољно утиче на губитак масти, снижавање телесне тежине, као и побољшање наше аеробне способности. Анаеробни тренинг, према бројним истраживањима, подједнако је погодан за редукцију телесне тежине и губитак масних наслага. Оба типа тренинга јачањем грудних и међуребарних мишића повољно утичу на наш респираторни систем. Да ли јесмо или нисмо у периоду пандемије, не би требало да утиче на нашу редовност тренирања, јер сви разлози зашто смо први пут сишли у тератану перзистирају и данас. Мој предлог би био комбиновање ових типова тренинга.

Како људи који су били погођени овим вирусом након оздрављења треба да се понашају? Да ли је безбедно да тренирају и колико учестало?

На ово питање ћу да одговорим врло лично. Након мог изласка из болнице у којој сам лежао због короне, и двонедељне изолације, прво што сам урадио након негативног теста је био одлазак у теретану. Мој савет би био да прве недеље не радите са уобичајеним тежинама, већ се лагано враћајте у форму. Мој први тренинг је био и провера моје кардио-респираторне резерве. Био сам пресрећан што нисам имао неке неубичајене губитке даха. У року од седам дана сам се вратио суперсетовима које сам радо практиковао и раније.

Да ли је оправдана паника која се дигла око тренирања у затвореним просторима?

За тако нешто бих имао разумевања уколико би предлог био да се затворе и сви канцеларијски простори са више од две особе или слични објекти. Искрено, не разумем ту острашћеност “стручњака” према теретанама. Оне су последње оазе здравог живота у данашње време. Мислим да је то последица тога да нико од њих никада није ушао ни у једну теретану у животу, што се према њиховим телима и види.

Да ли ризик од добијања короне у теретанама може да се упореди са ризиком од добијања у превозу, продавницама, тржним центрима, кафићима, пословном простору?

Мислим да је ризик и мањи. Сви запослени у теретани у коју ја идем носе маске, на улазу постоји дезинфекциона баријера, сваки вежбач већ на пулту дезинфикује своје руке. Сваки вежбач има свој пешкир, удаљеност мора да буде између вежбача бар два метра. Не знам који ресторан има овакве услове? Ево ја, као пулмолог, позивам своје суграђане да наставе да вежбају, јер ће то смањити њихов ризик од смртног исхода више него да наставе да седе у својим становима са даљинским управљачима у руци.

Који је Ваш савет, како наставити даље?

Ми не видимо крај овом злу. Непознаница је како ће изгледати зимски месеци, шта ће се дешавати следеће године… Не смемо потпасти депресији, безвољном посматрању својих живота. Морамо увек, па чак и у овим условима, да се трудимо да будемо бољи, лепши, јачи. У супротном, сви ћемо се угојити, престаћемо да водимо љубав јер немамо снаге и воље, живот ће изгубити сваку лепоту. Ово је време јаких, а да бисте ојачали морате ићи и у теретану, јер то не јача само ваше мишиће, него и ваш мозак и вашу вољу.