Три тихе, а смртоносне болести: Готово да немају симптоме, а односе милионе живота

Највећа опасност код многих тешких болести није само у њиховој смртоносности, већ и у чињеници да могу дуго да се развијају без икаквих јасних симптома. Због тога их лекари често називају „тихим убицама“. Пацијенти их открију тек када је болест узнапредовала и када су могућности лечења значајно ограничене. Према подацима Светске здравствене организације (WHO), управо овакве болести чине највећи проценат смртности у свету, јер људи најчешће не знају да их имају док не буде прекасно.

Рак панкреаса

Рак панкреаса један је од најсмртоноснијих карцинома управо зато што дуго не даје никакве симптоме. Национални институт за рак (НЦИ) наводи да се први знаци – бол у стомаку, губитак апетита или нагло мршављење – јављају тек када је болест у поодмаклој фази. Ови симптоми су неспецифични и лако се приписују другим стањима, па већина пацијената долази код лекара касно, када је тумор већ порастао или метастазирао. Због тога стопа преживљавања код рака панкреаса остаје једна од најнижих међу свим малигним болестима.

Хронична бубрежна болест

Бубрези могу да функционишу и када им је велики део ткива оштећен, па хронична бубрежна болест често нема видљиве симптоме све до узнапредовалих стадијума. Натионал Kidney Foundation упозорава да тек када функција бубрега падне испод 20–30 одсто, долази до умора, отока, повишеног крвног притиска или поремећаја мокрења. Многи пацијенти открију проблем сасвим случајно, приликом рутинских анализа крви и урина, када се покаже да бубрези већ дуже време не раде нормално. Ако се не открије на време, болест може довести до потпуног губитка функције бубрега и потребе за дијализом или трансплантацијом.

Атеросклероза и коронарна болест срца

Болести срца и крвних судова су водећи узрок смрти широм света, а атеросклероза се развија тихо, годинама без икаквих симптома. Америцан Хеарт Association објашњава да се масне наслаге постепено таложе у артеријама, а први знак болести код многих људи буде тек инфаркт или мождани удар. Фактори ризика су повишен холестерол, гојазност, пушење, стрес и физичка неактивност. Због тога се атеросклероза често открива тек када дође до озбиљних компликација, иако се превентивним прегледима може дијагностиковати много раније.

Рак панкреаса, хронична бубрежна болест и атеросклероза спадају међу најопасније болести савременог доба јер напредују готово неприметно и откривају се тек када озбиљно угрозе здравље. Лекари наглашавају да су редовни прегледи, анализе крви и урина, контрола притиска и ултразвучни прегледи најбољи начин да се ризик смањи. Како наводи WHO, управо је превенција кључ у борби против тихих болести – јер оно што не боли и не даје симптоме често је оно што може највише да угрози живот.