Tri tihe, a smrtonosne bolesti: Gotovo da nemaju simptome, a odnose milione života
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), upravo ovakve bolesti čine najveći procenat smrtnosti u svetu.
Najveća opasnost kod mnogih teških bolesti nije samo u njihovoj smrtonosnosti, već i u činjenici da mogu dugo da se razvijaju bez ikakvih jasnih simptoma. Zbog toga ih lekari često nazivaju „tihim ubicama“. Pacijenti ih otkriju tek kada je bolest uznapredovala i kada su mogućnosti lečenja značajno ograničene. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), upravo ovakve bolesti čine najveći procenat smrtnosti u svetu, jer ljudi najčešće ne znaju da ih imaju dok ne bude prekasno.
Rak pankreasa
Rak pankreasa jedan je od najsmrtonosnijih karcinoma upravo zato što dugo ne daje nikakve simptome. Nacionalni institut za rak (NCI) navodi da se prvi znaci – bol u stomaku, gubitak apetita ili naglo mršavljenje – javljaju tek kada je bolest u poodmakloj fazi. Ovi simptomi su nespecifični i lako se pripisuju drugim stanjima, pa većina pacijenata dolazi kod lekara kasno, kada je tumor već porastao ili metastazirao. Zbog toga stopa preživljavanja kod raka pankreasa ostaje jedna od najnižih među svim malignim bolestima.
Hronična bubrežna bolest
Bubrezi mogu da funkcionišu i kada im je veliki deo tkiva oštećen, pa hronična bubrežna bolest često nema vidljive simptome sve do uznapredovalih stadijuma. National Kidney Foundation upozorava da tek kada funkcija bubrega padne ispod 20–30 odsto, dolazi do umora, otoka, povišenog krvnog pritiska ili poremećaja mokrenja. Mnogi pacijenti otkriju problem sasvim slučajno, prilikom rutinskih analiza krvi i urina, kada se pokaže da bubrezi već duže vreme ne rade normalno. Ako se ne otkrije na vreme, bolest može dovesti do potpunog gubitka funkcije bubrega i potrebe za dijalizom ili transplantacijom.
Ateroskleroza i koronarna bolest srca
Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrti širom sveta, a ateroskleroza se razvija tiho, godinama bez ikakvih simptoma. American Heart Association objašnjava da se masne naslage postepeno talože u arterijama, a prvi znak bolesti kod mnogih ljudi bude tek infarkt ili moždani udar. Faktori rizika su povišen holesterol, gojaznost, pušenje, stres i fizička neaktivnost. Zbog toga se ateroskleroza često otkriva tek kada dođe do ozbiljnih komplikacija, iako se preventivnim pregledima može dijagnostikovati mnogo ranije.
Rak pankreasa, hronična bubrežna bolest i ateroskleroza spadaju među najopasnije bolesti savremenog doba jer napreduju gotovo neprimetno i otkrivaju se tek kada ozbiljno ugroze zdravlje. Lekari naglašavaju da su redovni pregledi, analize krvi i urina, kontrola pritiska i ultrazvučni pregledi najbolji način da se rizik smanji. Kako navodi WHO, upravo je prevencija ključ u borbi protiv tihih bolesti – jer ono što ne boli i ne daje simptome često je ono što može najviše da ugrozi život.
