Вечера после 20х је "бомба" за ваш организам: Али, само у овом случају лекари је и те како препоручују - а овако треба да изгледа

Јести после 20х увече многима делује безазлено, нарочито ако се касно враћамо с посла, тренинга или обавеза. Ипак, тело у вечерњим сатима функционише другачије него током дана. Метаболизам се успорава, хормони се пребацују у "ноћни режим", а варење више није у пуној снази.

Због тога исти оброк који у подне не прави проблем, увече може да утиче на шећер у крви, сан, осећај тежине у стомаку и чак на дугорочно гомилање килограма.

Шећер у крви лакше скаче увече

Како дан одмиче, организам слабије реагује на инсулин, што значи да се глукоза из хране спорије обрађује. Истраживања показују да касна вечера може да доведе до већих и дужих скокова шећера у крви, чак и код потпуно здравих људи. О томе пишу аутори студије објављене на ПубМед Централ, где се наводи да померање вечере раније побољшава контролу глукозе током 24 сата.

У пракси то значи да организам увече теже "обрађује" угљене хидрате, па касни оброци могу да оптерећују метаболизам више него што мислимо.

Мелатонин и варење не раде најбоље заједно

У вечерњим сатима расте лучење мелатонина, хормона који припрема тело за сан. Проблем настаје када у исто време унесемо обилан оброк. Како објашњава Харвард Медицал School у тексту Late-night еатинг импацт, тело тада добија помешане сигнале - с једне стране треба да успори, а с друге мора интензивно да вари храну.

Резултат може бити осећај тежине, спорије варење и слабији квалитет сна.

Касна вечера може да појача глад наредног дана

Још један занимљив ефекат је промена хормона глади. Када се главни оброк стално помера касно увече, тело може да тражи више хране наредног дана. Харвард Health преноси да ако касно једете може се повећати осећај глади и смањити потрошњу енергије, што дугорочно може допринети гојењу, о чему детаљније пишу у анализи Харвард study: цурб late-night еатинг то ставе off weight гаин.

Сан постаје плићи и мање квалитетан

Када легнемо са пуним стомаком, организам наставља да ради пуном паром. То може да поремети фазе сна, изазове чешћа буђења и осећај умора ујутру. Посебно проблематични могу бити масни, тешки и слатки оброци непосредно пред спавање.

Многи људи примећују да после касне вечере теже заспе или се буде током ноћи, иако на први поглед не повезују то директно са храном.

Већи ризик од горушице и рефлукса

Један од најчешћих проблема код касног једења је горушица. Када се легне убрзо после оброка, киселина из желуца лакше се враћа у једњак. НХС упозорава да се симптоми рефлукса често погоршавају после јела и у лежећем положају, што наводе на страници Хеартбурн анд ацид reflux.

Сличне савете даје и британски здравствени систем у водичу Гастро-оесопхагеал reflux анд нутритион, где се препоручује да се оброк заврши неколико сати пре спавања.

Време оброка утиче и на здравље срца

Не гледа се само шта једемо, већ и када. Америчко удружење за срце наводи у свом стручном документу Меал Тиминг анд Frequency да неправилни обрасци исхране и касни оброци могу бити повезани са лошијим кардиометаболичким показатељима.

Другим речима, организам воли ритам и предвидљивост.

Када касна вечера ипак има смисла

Постоје ситуације када касна вечера није нужно избегавати, а то су сменски рад, касни тренинзи, дуга путовања. У тим случајевима стручњаци саветују да оброк буде лакши и једноставнији за варење.

• Мање порције и без преједања.
• Више протеина и поврћа, мање шећера и белог брашна.
• Најмање 2-3 сата паузе између оброка и одласка на спавање.

Суштински, ако немаш обавезу да једеш касно, померање вечере раније може позитивно да утиче на енергију, сан, варење и контролу телесне тежине. Тело воли ред и ритам, а стомак нарочито воли да одмара док ти спаваш.

НАПОМЕНА: Текст је информативног карактера и не замењује савет лекара.