Večera posle 20h je "bomba" za vaš organizam: Ali, samo u ovom slučaju lekari je i te kako preporučuju - a ovako treba da izgleda

Jesti posle 20h uveče mnogima deluje bezazleno, naročito ako se kasno vraćamo s posla, treninga ili obaveza. Ipak, telo u večernjim satima funkcioniše drugačije nego tokom dana. Metabolizam se usporava, hormoni se prebacuju u "noćni režim", a varenje više nije u punoj snazi.

Zbog toga isti obrok koji u podne ne pravi problem, uveče može da utiče na šećer u krvi, san, osećaj težine u stomaku i čak na dugoročno gomilanje kilograma.

Šećer u krvi lakše skače uveče

Kako dan odmiče, organizam slabije reaguje na insulin, što znači da se glukoza iz hrane sporije obrađuje. Istraživanja pokazuju da kasna večera može da dovede do većih i dužih skokova šećera u krvi, čak i kod potpuno zdravih ljudi. O tome pišu autori studije objavljene na PubMed Central, gde se navodi da pomeranje večere ranije poboljšava kontrolu glukoze tokom 24 sata.

U praksi to znači da organizam uveče teže "obrađuje" ugljene hidrate, pa kasni obroci mogu da opterećuju metabolizam više nego što mislimo.

Melatonin i varenje ne rade najbolje zajedno

U večernjim satima raste lučenje melatonina, hormona koji priprema telo za san. Problem nastaje kada u isto vreme unesemo obilan obrok. Kako objašnjava Harvard Medical School u tekstu Late-night eating impact, telo tada dobija pomešane signale - s jedne strane treba da uspori, a s druge mora intenzivno da vari hranu.

Rezultat može biti osećaj težine, sporije varenje i slabiji kvalitet sna.

Kasna večera može da pojača glad narednog dana

Još jedan zanimljiv efekat je promena hormona gladi. Kada se glavni obrok stalno pomera kasno uveče, telo može da traži više hrane narednog dana. Harvard Health prenosi da ako kasno jedete može se povećati osećaj gladi i smanjiti potrošnju energije, što dugoročno može doprineti gojenju, o čemu detaljnije pišu u analizi Harvard study: curb late-night eating to stave off weight gain.

San postaje plići i manje kvalitetan

Kada legnemo sa punim stomakom, organizam nastavlja da radi punom parom. To može da poremeti faze sna, izazove češća buđenja i osećaj umora ujutru. Posebno problematični mogu biti masni, teški i slatki obroci neposredno pred spavanje.

Mnogi ljudi primećuju da posle kasne večere teže zaspe ili se bude tokom noći, iako na prvi pogled ne povezuju to direktno sa hranom.

Veći rizik od gorušice i refluksa

Jedan od najčešćih problema kod kasnog jedenja je gorušica. Kada se legne ubrzo posle obroka, kiselina iz želuca lakše se vraća u jednjak. NHS upozorava da se simptomi refluksa često pogoršavaju posle jela i u ležećem položaju, što navode na stranici Heartburn and acid reflux.

Slične savete daje i britanski zdravstveni sistem u vodiču Gastro-oesophageal reflux and nutrition, gde se preporučuje da se obrok završi nekoliko sati pre spavanja.

Vreme obroka utiče i na zdravlje srca

Ne gleda se samo šta jedemo, već i kada. Američko udruženje za srce navodi u svom stručnom dokumentu Meal Timing and Frequency da nepravilni obrasci ishrane i kasni obroci mogu biti povezani sa lošijim kardiometaboličkim pokazateljima.

Drugim rečima, organizam voli ritam i predvidljivost.

Kada kasna večera ipak ima smisla

Postoje situacije kada kasna večera nije nužno izbegavati, a to su smenski rad, kasni treninzi, duga putovanja. U tim slučajevima stručnjaci savetuju da obrok bude lakši i jednostavniji za varenje.

• Manje porcije i bez prejedanja.
• Više proteina i povrća, manje šećera i belog brašna.
• Najmanje 2-3 sata pauze između obroka i odlaska na spavanje.

Suštinski, ako nemaš obavezu da jedeš kasno, pomeranje večere ranije može pozitivno da utiče na energiju, san, varenje i kontrolu telesne težine. Telo voli red i ritam, a stomak naročito voli da odmara dok ti spavaš.

NAPOMENA: Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara.