Dragan (35) izrešetan u Golfu 2 kod "Meka" na Fontani na Novom Beogradu: Prijatelji izašli po hranu, a u njega ispaljena kiša metaka

Devedesete su bile vreme kada je Beograd živeo između ratnih frontova i sopstvenog haosa. Ulice su bile preplavljene oružjem, pucnjava je bilo na svakom ćošku, a krvava ubistva postala su gotovo svakodnevica. U tom haosu siromaštva i bezakonja, kriminalci su poprimali mitske razmere. Slikali su se za novine, punili naslovne strane i svoje sukobe vodili javnim, gotovo medijskim spektaklima. Sve te priče, mitske figure beogradskog podzemlja i krvavu hroniku jedne izgubljene decenije, možete čitati u našoj rubrici Kriminal 90-ih.

Dragan Ugarković Ugar bio je jedan od prepoznatljivijih ljudi beogradskog podzemlja devedesetih, vezivan za staru zemunsku gardu. U pričama iz tog vremena opisivan je kao hrabar i srčan, poštovan među starijima, ali i dobro poznat policiji.

Rani renome i "malo robije"

Prema dostupnim navodima iz tadašnjih vremena i svedočenja iz krugova koji su ga poznavali, Ugarković je imao relativno malo zatvorskog staža u odnosu na reputaciju koja ga je pratila. Zabeleženo je da je krajem osamdesetih robijao u zatvoru u Holandiji, gde se družio sa nekadašnjim najvećim jugoslovenskim makroom Đurom Radonjićem Grofom. U zatvoru su, prema tim navodima, imali i svoju fudbalsku ekipu.

Po povratku iz inostranstva posvetio se legalnim poslovima, a sve, kako se tada govorilo, u "granicama" Zemuna.

Uspon u Zemunu i prvi ozbiljni sukobi

Nakon Ćentinog ubistva, prema navodima koji kruže u hronikama tog vremena, nezvanično najmoćniji Zemunac postao je Ugar. Od prvih koraka u podzemlju, opisivan je kao neko koga su stariji poštovali. Upravo u tom periodu počinju i prvi napadi na njega.

Po zemunskoj čaršiji dugo se prepričavala pucnjava između Ugarkovića i jednog od vodećih beogradskih, ali po mnogima i prvog jugoslovenskog kockara. Kada su se njih dvojica susreli, prijateljski su se pozdravili, a potom zagrljeni zapucali jedan na drugoga. Obojica su u tom obračunu prošli sa ranama po nogama.

"Zolja" i napad na diskoteku "Taš"

Prema priči njegovih prijatelja, početkom devedesetih godina Ugarković je prvi put ispalio raketu iz ručnog bacača "zolja". Meta je bila diskoteka "Taš", koja je te večeri svečano otvorena. Motiv napada ostao je nepoznat.

U istim pričama se navodi i da se u pozadini pominjao sukob sa Jovanom Guzijanom Cunerom, kao i veze oko Zvezdarskog klana i diskoteke "Taš", ali zvanične potvrde tih motiva u dostupnim navodima nema.

Novo ranjavanje i put ka "Tifaniju"

Ubrzo je Ugarković ponovo ranjen na jednom od prestoničkih splavova. Ipak, već sledeće upucavanje moglo je po njega biti kobno.

Februara 1994.  izrešetan u restoranu "Tifani"

Februara 1994. godine ranjen je u voždovačkom restoranu "Tifani" sa više od dvadeset metaka iz "heklera". Zli jezici su tvrdili da mu je to smestio Boris Petkov, a po tadašnjim pričama po gradu, u kući Petkova održano je zasedanje ratnog štaba i Ugarković je proglašen za neprijatelja.

Ugarković je priče da mu je Petkov smestio ovaj napad prokomentarisao "kao pokušaj da mu uvale kosku, ali da on nije malo dete i da to ne naseda".

"Ako je čovek pametan, nikada neće reagovati na prvu loptu. Danas su ljudi spremni na sve. Mene su izrešetali iako sam došao da izmirim dva čoveka" - govorio je Ugar posle napada.

Posle ovog događaja koji je uz veliku sreću preživeo, pojavio se u medijima i otvoreno govorio o sebi.

Bio u legiji stranaca sa Miloradom Ulemekom Legijom

Aleksandar Jovović Jovke (preminuo prošle godine), jedan od žestokih momaka miljakovačke ekipe devedesetih, govorio je o Ugarovoj hrabrosti, ali i problemima koje mu je ta hrabrost donosila: 

- Moj drug Dragan Ugarković Ugar je nekada bio najjači u Zemunu. Ubijen je metkom u potiljak i ne zna se sigurno ko ga je ubio, priča se da je u to umešan Zemunski klan. A svuda ga je bilo, zamerio se mnogima. On je preživeo 16 metaka kada je sam otišao u "Tifani" na Voždovcu i tražio da se vrati neka roba koju su oteli njegovom drugu. On je bio hrabar, bio je sa Miloradom Ulemekom zajedno u Legiji stranaca. Bio je dovoljno vešt da se skupi kad su pucali na njega i preživeo, ali je izranjavan stomaku, po rukama i nogama, izgubio je četiri prsta na šakama dok je štitio glavu, pa su mu i creva krpili... Operacija je trajala 14 sati, to je bilo više timova lekara koji su ulazili jedni za drugima. Nekim čudom je preživeo kišu metaka. Ali njega je ubila prejaka reč, svuda ga je bilo, u svakoj priči. Ljutio se što sam ja bio dobar sa Mihajlom Divcem, mene je voleo, čak je ranio Mirka Bosanca jer je on pokušavao da me namesti Bombašu. Svuda ga je bilo i svima je stao na žulj, a nikoga se nije plašio, nije ni pitao šta je čije, samo dođe i uzme. A pratio ga je glas, legionar koji je preživeo 16 metaka, znači jedino bazukom da ga gađaš - pričao je pokojni Jovke u jednoj emisiji.

Pisac, novinar i analitičar medija Saša Đurović govorio je o Ugarovoj hrabrosti na ulici, ali i pogrešnom izboru prijatelja:

- Ugar je bio najbolji prijatelj moga brata. To je najhrabriji čovek koga sam ikada upoznao. O tome svedoči činjenica što je sam ušao u "Tifani". Moj brat ga je čekao napolju u kolima. Unutra su ga ispucali, verovatno je rekorder po broju metaka koje preživeo, neki kažu 13-14, a čak preko 20. Taj koji je najviše ispalio metaka bio je drug Gorana Vukovića (tadašnjeg vođe voždovačkog klana), inače policajac. Ugar je uspeo da se oporavi, ali je to ostavilo posledice. Kad smo išli da ga posetimo u bolnici, video sam u sobi da neki čovek drži uperen pištolj u Ugarovu nogu. Ja se kao sapletem i gurnem ga, on se okrenu, skoči moj brat kao nemoj, ja kao slučajno sam se sapleo, posle pitam ko je taj, kažu mi brat i Ugar kao njihov drug iz Zemuna, ja kažem kakav drug, drži te na nišanu, oni kao ma šali se. Posle se pokazalo kakav je bio “drug” i Ugaru, i mom bratu, i Amonijaku. Taj čovek je inače radio za Službu i bio blizak sa Ražnatovićem, a bio je dobar sa Ugarom do jednog trenutka, a onda su se posvađali. Posle je ubijen Ugar, a onda i taj čovek, kako kažu od tog novooformljenog Zemunskog klana. Znam da je Ugar sa njima bio u dobrim odnosima, i jedni i drugi su radili sa kolima. E sad, da li su oni ubijali ljude jer su nekoga svetili ili su to radili za svoj račun, to ne bih znao. Kad je Ugar ubijen, znao sam da je to uradio neko iz Zemuna, pošto je on sam retko prelazio most, jer su inače Zemunci takvi, vole svoj kraj i ne vole da prelaze reku, kad baš moraju, onda negoduju i kažu: “Jao, moram danas u Beograd...” - ispričao je Saša u jednoj emisiji.

Povlačenje iz medija i poslovi "u senci"

Posle ranjavanja u "Tifaniju", Ugarkovićevo ime nije se više često provlačilo po novinama. Otvorio je restoran i lokal sa poker automatima, dok se u beogradskom podzemlju pričalo da se bavio i raznim veoma unosnim nelegalnim poslovima.

O njegovoj karijeri prijatelji su govorili da je bila krvava, ali i uspešna. Navodili su da je imao mnogo neprijatelja koji su ga se hteli što pre rešiti i da su čak pet-šest puta pokušavali da ga uklone. Po ocenama dobrih poznavaoca prilika, uspešnost u poslu je delom pripisivana tome što se nije preterano eksponirao.

U pojedinim navodima isticano je i da je, iako dobro poznat policiji, uglavnom sarađivao sa uskim krugom nerazdvojnih prijatelja, uglavnom Zemuncima, koji se nikada nisu mešali u poslove drugih prestoničkih gangova i pokušavali su da zadrže svoju teritoriju - Zemun.

21. novembar 1999. - likvidacija kod "Fontane"

Dragan Ugarković Ugar, pripadnik stare zemunske garde, ubijen je 21. novembra 1999. godine uveče kod "Fontane" na Novom Beogradu. Na beogradskom asfaltu ponovo, u to vreme, je upotrebljena automatska puška "kalašnjikov".

Ugarković je usmrćen oko 21 sat, u Novom Beogradu, u Ulici Narodnih heroja kod broja 1, pored kafane "Fontana", dok je sedeo za upravljačem svog automobila metalik sivog "golfa 2" registracije italijanskog grada Bolonja (BG 924-571).

Ubice su crnom "askonom" bez registarskih tablica došle iz pravca ulice Pariske komune i prišle žrtvi s leve strane. Neposredno pred dolazak napadača, Ugarković je parkirao "golf" tik iza taksi stanice, kako bi dvojica njegovih saputnika otišla do pedesetak metara udaljene zgrade "Mekdonaldsa". Napadači su iz prikrajka čekali da Ugarovi prijatelji uđu u "Mek", da bi potom iz "askone" u pokretu ispalili više od deset hitaca. Devet metaka su pogodili žrtvu u glavu i vrat, dok je sedeo u kolima sa upaljenim motorom i žmigavcima.

Trčeći iz "Mekdonaldsa", Ugarkovićevi prijatelji su krenuli ka smrtno ranjenom Zemuncu koji je još davao znake života. Zatekli su ga sa otvorenim očima, a tako je i preminuo.

Posle likvidacije, napadači su pobegli niz Narodnih heroja u pravcu zgrade Savezne carine, odakle im se gubi svaki trag i policija intezivno traga za njima. Ugarkovićevi saputnici na licu mesta su privedeni u policiju na informativni razgovor, a kako se saznaje, svi pušteni.