SRBIJA NEĆE DOZVOLITI DA SE ĆUTI! Bursać o monstruoznom zločinu: "Oluja" je nastavak genocida nad našim narodom

U rano jutro 4. avgusta 1995. godine, na pravoslavni praznik Blage Marije, granatiranjem Knina, Benkovca, Obrovca, Gračaca i okolnih sela, otpočela je zločinačka akcija pod kodnim imenom "Oluja". Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, Hrvatska vojska je za ovu operaciju angažovala 200.000 vojnika, koji su podržani od strane pripadnka Specijalne policije Hrvatske, muslimanske armije iz BiH pod komandom Atifa Dudakovića kao i NATO avijacije. Ovako skrojena zločinačka sila, pred očima međunarodne zajednice, izvršila je monstruozne zločine nad srpskim stanovništvom.

Prema svedočenjima očevidaca, ubijani su oni koji nisu hteli da napuste svoja vekovna ognjišta, ubijani su svi koji su se našli na putu zločinaca, bez obzira na pol i godine, pljačkane su i spaljivane kuće, uništavani usevi a sve sa jednim jasnim ciljem - da se zatre sve što je srpsko. Prema rečima Karlosa Branka, zamenika šefa misije vojnih posmatrača UN za Hrvatsku i BiH od 1994 do 1996. godine: Krajina je, za one koji nisu hteli da je napuste, dakle za Srbe "postala pakao, groblje na otvorenom".

Pred očima međunarodne zajednice ubijeno je preko 2.000 i proterano preko 250 hiljada Srba. Takođe uništeno je i srušeno 13.000 privrednih objekata, 182 zadruge, 56 zdravstvenih stanica, 78 pravoslavnih crkvi, 29 muzeja, 920 spomenika kulture, 181 groblje, 352 trgovačka objekta, 211 ugostiteljskih objekata, 410 zanatskih radnji, kao i svi industrijski pogoni.

Pored nebrojanih dokaza, ovaj zločin nad srpskim narodom ostao je nekažnjen.  Počinioci ovih zločina, između ostalih i generali Ante Gotovina i Mladen Markač, oslobođeni su optužbi u drugostepenom postupku.

Jedno je sigurno ovaj zločin bez kazne, predstavlja kontinuitet zločinačke, genocidne politke Hrvatske prema srpskom narodu, upravo one koju je sprovodio Pavelić i njegova ustašoidna tvorevina NDH. Ne tako davno u periodu od 1941. do 1945. godine u marionetskoj državi nacističke Nemačke, zločinačkoj NDH, vršen je sistematski progon i istrebljenje Srba i nazovimo ovaj zločin pravim imenom "GENOCID NAD SRBIMA". 

Režim Nezavisne Države Hrvatske, vođen rasnom nacističkom teorijom i velikohrvatskom ideologijom sproveo je najbrutalniji genocid nad srpskim narodom. Pavelićev ministar i doglavnik, u Gospiću "kreira i predlaže idejno rešenje srpskog pitanja u Hrvatskoj":

- Jedan dio Srba pobiti, drugi raseliti, a ostale prevesti na katoličku vjeru i tako pretopiti u Hrvate - upravo ova ustaška ideologija otvorila je put genocidu nad Srbima koji je sporovođen kroz brutalna pogubljenja u logorima smrti, masovna ubistva, deportacije, etnička čišćenja i prisilna preobraćanja. Srbi su ubijani na najmonstruoznije načine i to samo zbog jednog razloga - zato što su Srbi. Srpski narod je bio suočen sa potpunim uništenjem, dok je NDH je postala grobnica najvećeg broja Srba ikada stradalih u svim dotadašnjim ratovima i sukobima. Ima li većih dokaza da potkrepe ovu tezu od podtaka da je u NDH funkcionisalo 24 logora. Jasenovac, Jastrebarsko, Stara Gradiška, Jadovno, jame smrti u Lici, Dalmaciji, Baniji, Kordunu samo su neka mesta masovnog stradanja Srba. Ima li većeg dokaza genocida nad Srbima od logora Jastrebarsko. Nijedan nemački logor nije uspostavljen za decu, niti jedan - dok je Jastrebarsko tipični ustaški izum. Vođeni ideologijom da "ukoliko želiš da uništiš jedan narod, najpre mu ubij decu" - logor Jastrebarsko postaje jedinstven u istoriji svetske civilizacije - specijalizovan za smeštanje i monstrozna ubistva dece. U ovom logoru jadna srpska deca su bila samo broj bez imena i prezimena, koju nije imao ko da sahrani a kamoli ožali. Da li je potrebno pominjati Jasenovac poznat kao Aušvic Balkana, u kome su prema svedočenjima preživelih logoraša kao i iz nemačkih vojnih dnevnika, Srbi, Jevreji i Romi ubijani na 57 načina. Međunarodna komisija za istinu o jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora zaključila je da su Hrvati samo u Jasenovcu i Donjoj Gradini ubili više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja. Među stradalima je za 1.337 dana postojanja logora Jasenovac bilo skoro 20.000 dece. Ako uzmemo podatak da je u NDH stradalo između 900.000 i 1.200.000 Srba, smemo li se uopšte pitati da li je bilo genocida, genocid je u ovom slučaju dokazana istorijska činjenica.

Ćutanje međunarodne zajednice i nekažnjavanje Hrvata za genocid nad srpskim narodom u NDH otvorilo je put povampirenju ustaštva 90-ih godina prošlog veka i ponavljanja svirepih zločina nad Srbima. Nizale su se zločinačke hrvatske akcije: "Otkos" (1991), "Bljesak" i "Oluja" (1995) koje su kao i predhodne, direktno organizovane od strane hrvatske države i predstavljaju etničko čišćenje odnosno zločin sa genocidnim posledicama. 

Neoboriv dokaz o učešću države u ovom zločinu kao i o genocidnim namerama nad Srbima svakako je "Brionski stenogram". Na ovom sastanku državnog i vojnog vrha Hrvatske, zabeležena je izjava hrvatskog predsednika da: "Srbima treba zadati takve udarce da oni, praktično, nestanu". (Sastanak je održan 31. jula 1995. na Brionima). Dakle cilj Tuđmana i njegovog ideološkog oca Pavelića je potpuno isti - "očistiti Hrvatsku od Srba". Nakon sprovedene zločinačke akcije “Oluja”, 15. januara.1996. Tuđman je u Saboru, u svome “izvješću naciji” izgovorio:

- Uspešnim izvođenjem akcije "Oluja" za svagda je rešen glavni unutrašnji problem hrvatske države.

Dakle Tuđman je uspeo ono što fašističko ustaška NDH nije, odnosno ono što je Pavelić započeo, Tuđman je sličnim metodama - uz pomoć nekoliko hiljada ubijenih i nekoliko stotina hiljada proteranih Srba uspeo - nije li to nastavak genocida nad Srbima, koji je otpočeo 1941. godine?

Trajni mir jeste ideja svake normalne društvene zajednice ali se do njega dolazi isključivo istinom i pravdom. Umesto da Evropska unija kazni zločince, kazni fašizam i ustaštvo - ona ćuti i time ruši temelj na kom je koncipirana. To ćutanje, to nekažnjavanje monstruoznih zločina doveli su do toga da predsedniku jedne suverene države, čiji su preci stradali od utaške ruke, bude zabranjeno da se pokloni uspomeni na stotine hiljada zaklanih Srba, Jevreja i Roma. To ćutanje, i sklanjajne pogleda Evropske unije, dovelo je do toga da se hrvatski kvazi istoričari poput Stjepana Loza i Josipa Jurčevića drznu da negiraju dokazani genocid nad Srbima u NDH i odu korak dalje i govore o izmišljenom, ničim potkrepljenom "četničkom genocidu nad Hrvatima". Srećom postoje pojedinci iz hrvatske naučne zajednice poput Hrvoja Klasića koji su oštro reagovali i odbacili ovu tezu kao besmislenu, lažnu i izmišljenu.

S obzirom da Evropska unija, inače antifašistička tvorevina, neće da govori ovom i ostalim zločinima nad srpskim narodom, moramo ih podsetiti da Srbija neće dozvoliti da se o njima ćuti.

Kao Srbin Krajišnik, smatram da se moramo osvestiti i moramo zločine prema našem narodu nazivati pravim imenom. "Oluja" jeste monstruozni zločin za koji niko nije odgovarao i očigledan je nastavak genocidne politike NDH. Mi, Srbi, moramo da čuvamo sećanje na srpske žrtve i stratišta našeg naroda a država je ta koja to sećanje, kroz memorijalne centre, kulturnu, prosvetnu i druge politike mora da institucionalizuje.