Analiza
Ko će prvi popustiti oko Ormuskog moreuza? Postoje tri opcije, a svaka je gora od prethodne
U najmračnijim danima Kubanske raketne krize, predsednik Džon F. Kenedi privatno se pitao ko će prvi popustiti. Vašington i Moskva danima su bili u igri živaca, svaka strana uverena da su vreme i pritisak na njenoj strani, ali i oprezna da bi popuštanje moglo doneti još veću opasnost. Ista logika sada se nadvila nad Ormuskim moreuzom, piše CNN.
Iran je praktično zatvorio moreuz za normalan komercijalni saobraćaj, proglasivši da brodovi moraju prolaziti kroz njegove vode i plaćati tranzitnu naknadu. Sjedinjene Države su zauzvrat blokirale iranske luke, poručivši Teheranu da ako svet ne može koristiti moreuz kao ranije, onda ga ne može ni Iran.
Rezultat je pat-pozicija bez jasne izlazne strategije i sa nizom opcija od kojih je svaka gora od prethodne.
Prva opcija: Odluka o čvrstom stavu
Najizgledniji ishod je da obe strane ostanu pri svojim stavovima, verujući da je vreme na njihovoj strani.
Iranski lideri prikazuju se spremnima da gurnu zemlju na ivicu ekonomskog sloma ako je to potrebno za opstanak revolucionarnog sistema. U tome ima istine. Oni su ideolozi posvećeni proterivanju američkog uticaja sa Bliskog istoka i suprotstavljanju Izraelu, a mnogi su lično preživeli i gore situacije, uključujući brutalni iransko-irački rat osamdesetih godina.
No, i najotporniji sistemi imaju tačku pucanja, a blokada iranskih luka vremenom će postajati sve teža. Čak i pre ove krize, Iran se borio sa inflacijom od oko 60 odsto i istorijskom ekonomskom krizom. Zbog tih uslova Iranci su ranije ove godine izašli na ulice, a režim je proteste na kraju ugušio silom. Nijedan od tih problema nije nestao.
Predsednik Donald Trump takođe pokazuje spremnost na čvrst stav, govoreći kako ne oseća "nikakav pritisak" zbog situacije. U pravu je da je američka ekonomija otporna, a kao najveći svetski proizvođač nafte, SAD je izolovaniji od šokova bliskoistočnih kriza nego u prošlim decenijama.
Ipak, energija se prodaje na globalnom tržištu. Budući da je oko 20 odsto svetskih zaliha nafte, koje su nekada prolazile moreuzom, sada poremećeno ili preusmereno, pritisak na svetsku ekonomiju vremenom će takođe rasti i na kraju stići do američkih obala.
Teheran veruje da Donald Trump neće moći neograničeno da izdrži taj pritisak, posebno uoči predstojećih izbora. Zato obe strane veruju da će ona druga prva popustiti, što znači da možda neće popustiti nijedna.
Druga opcija: Mogućnost diplomatskog popuštanja
Diplomatski iskorak retko se postiže nadglasavanjem sagovornika. Iskoraci zahtevaju kompromise, a kompromisi ustupke. Trenutno se čini da ni Iran ni SAD nisu spremni na njih. Obe strane usmerene su na slamanje volje one druge, umesto na postizanje dogovora.
Za Iran to znači odbijanje odustajanja od svog prava na suverenitet nad moreuzom i zahteva da komercijalni saobraćaj prolazi kroz vodene puteve pod iranskom kontrolom i plaća tranzitnu naknadu. Teheran je ispaljivao projektile i slao dronove na brodove koji se nisu prilagodili toj novoj realnosti.
Tvrdnja o kontroli nad međunarodnim moreuzom krši dugogodišnja načela slobode plovidbe. SAD bi mogao da predvodi stvaranje međunarodne diplomatske i vojne koalicije kako bi se suprotstavio iranskim tvrdnjama, ali Vašington to za sada nije učinio, a Iran je pokazao i sposobnost i spremnost da sprovede svoje zahteve.
SAD bi na kraju mogao da popusti u načelu kako bi ublažio pritisak na svetsku ekonomiju. Donald Trump je ranije nagovestio da moreuz nije ključan za američke interese, ali bi takav ustupak promenio odnos snaga u regionu u korist Irana i otvorio ozbiljna pitanja o budućoj stabilnosti drugih međunarodnih plovnih puteva, uključujući Tajvanski moreuz, koji Peking sve više smatra svojom suverenom teritorijom.
Treća opcija: Opcija vojnog rešenja
SAD bi mogao da zaključi da je sloboda plovidbe moreuzom temeljni interes o kojem se ne pregovara i da vojno deluje kako bi je u potpunosti osigurao. Istorijski gledano, slobodan protok trgovine ključnim vodenim putevima bio je osnovno načelo američke moći.
Međutim, dugotrajna operacija ponovnog otvaranja ili garantovanja pomorskog pristupa verovatno bi bila skupa i dugotrajna, čak i u najboljem scenariju.
Nedavni napori u Crvenom moru pokazali su koliko je to izazovno. Čak su i uspešne pomorske koalicije bile efikasnije u obaranju projektila i dronova nego u vraćanju poverenja komercijalnih brodarskih kompanija.
Izvor: Srbija Danas/Index.hr
