Svet na ivici novog sukoba: Amerika se sprema za odlučujući potez oko Grenlanda, istorija otkriva pravu pozadinu i kome zapravo pripada najveće ostrvo na svetu

Grenland, najveće ostrvo na svetu, ponovo je dospeo u fokus svetske javnosti nakon sve učestalijih spekulacija o pojačanom interesovanju Sjedinjenih Američkih Država za ovu arktičku teritoriju. U svetlu globalnih geopolitičkih previranja, pitanja bezbednosti, kontrole Arktika i pristupa prirodnim resursima, Grenland se sve češće pominje kao potencijalna tačka budućih sukoba interesa velikih sila.

Iako se sve češće govori o mogućoj američkoj intervenciji ili jačem vojnom prisustvu, istorija i međunarodno pravo nude jasan odgovor na pitanje - kome Grenland pripada i kako je do tog statusa došao.

Istorija Grenlanda: Od Inuita i Vikinga do nordijskih kraljevina

Pre dolaska Evropljana, Grenland su hiljadama godina naseljavali Inuiti, autohtoni narod Arktika, koji i danas čini većinu stanovništva ostrva. Njihov način života bio je u potpunosti prilagođen surovim klimatskim uslovima i ostavio je dubok trag u kulturi Grenlanda.

Evropska istorija Grenlanda počinje krajem 10. veka, kada je Erik Crveni, nordijski moreplovac, osnovao prva vikinška naselja na zapadnoj obali ostrva. Grenland je tada bio povezan sa Islandom i Norveškom i formalno je smatran delom nordijskog sveta.

Tokom srednjeg veka, Grenland je bio pod upravom Norveške krune, a kasnije je ušao u sastav Dansko-norveške unije, koja je trajala nekoliko vekova. Prelomni trenutak dolazi 1814. godine, kada se Danska i Norveška razdvajaju. Iako je Norveška izgubila kontrolu nad većinom teritorija, Grenland je ostao pod suverenitetom Danske, zajedno sa Farskim ostrvima i Islandom (koji će kasnije steći nezavisnost).

Presuda koja je zapečatila sudbinu Grenlanda

Početkom 20. veka, Norveška je pokušala da ospori dansko pravo na deo Grenlanda, pozivajući se na istorijske veze i nasleđe Vikinga. Spor je završen 1933. godine pred Stalnim sudom međunarodne pravde u Hagu, koji je doneo presudu u korist Danske.

Ova presuda smatra se ključnim pravnim dokumentom koji i danas predstavlja temelj međunarodnog priznanja Grenlanda kao dela Kraljevine Danske.

Savremeni status: Autonomija, ali ne i potpuna nezavisnost

Danas Grenland ima status autonomne teritorije u okviru Kraljevine Danske. Ostrvo poseduje sopstvenu vladu i parlament, koji odlučuju o većini unutrašnjih pitanja, uključujući obrazovanje, zdravstvo, ribarstvo i eksploataciju prirodnih resursa.

Međutim, Danska i dalje kontroliše spoljnu politiku, odbranu i monetarni sistem, što znači da Grenland nema pun međunarodni suverenitet. Ipak, pravo na samoopredeljenje formalno postoji, a pitanje potpune nezavisnosti povremeno se pojavljuje u političkim debatama na ostrvu.

Zašto je Grenland strateški važan za SAD?

Američko interesovanje za Grenland nije novo. Još tokom Drugog svetskog rata SAD su uspostavile vojno prisustvo na ostrvu, a američka vazdušna baza Tule (danas Pitufik) i dalje ima ključnu ulogu u sistemu ranog upozoravanja i nadzora severne hemisfere.

Razlozi američkog interesa su višestruki:

• Geografski položaj Grenlanda čini ga ključnom tačkom za kontrolu severnog Atlantika i Arktika

• Prirodni resursi, uključujući retke minerale, uranijum i potencijalna nalazišta nafte i gasa

• Topljenje leda otvara nove pomorske rute i olakšava eksploataciju resursa

• Rivalstvo sa Rusijom i Kinom, koje sve više ulažu u arktički region

Upravo zbog toga, Trampove ranije izjave o "kupovini Grenlanda", iako zvanično odbačene, nisu bile bez šireg strateškog konteksta.

Da li je moguća američka intervencija na Grenlandu?

Analitičari ocenjuju da bi bilo kakva direktna intervencija SAD na Grenlandu predstavljala ozbiljno kršenje međunarodnog prava, jer ostrvo pripada Danskoj, članici NATO-a i Evropske unije. Takav potez bi izazvao snažne reakcije evropskih saveznika i dodatno destabilizovao odnose na Arktiku.

Ipak, povećano vojno prisustvo, politički pritisci i ekonomski uticaj ostaju realni alati kojima velike sile pokušavaju da obezbede svoje interese - bez formalnog menjanja granica.

Grenland između prošlosti i budućnosti

Grenland se danas nalazi na raskršću istorije, geopolitike i klimatskih promena. Iako je istorijski i pravno deo Danske, njegova strateška vrednost čini ga jednom od najvažnijih teritorija 21. veka.

Dok se svet suočava sa novom podelom moći i borbom za Arktik, Grenland ostaje tiha, ali ključna figura globalne šahovske table - teritorija čija prošlost objašnjava sadašnjost, ali čija budućnost još uvek nije do kraja ispisana.

Šta se trenutno dešava oko Grenlanda?

U januaru 2026. situacija oko Grenlanda eskalirala je do nivoa koji nijedan politički analitičar nije predvideo pre samo nekoliko meseci. Najveće ostrvo na svetu, autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske, našlo se u srcu najveće diplomatske i bezbednosne krize između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika još od Hladnog rata.

U centru svega je američki predsednik Donald Tramp, koji je ponovo - i još odlučnije - istakao da SAD ne mogu da prihvate status quo u Arktiku i da im je Grenland "neophodan za nacionalnu bezbednost". Tramp je bez preciznih dokaza tvrdio da bi Rusija i Kina mogli preuzeti Grenland ukoliko SAD to ne učine, i to više puta ponovio u javnim istupima.

Ove izjave dovele su do retke diplomatske krize između Vašingtona i Kopenhagena - iako su obe zemlje članice NATO-a. Zbog Trampovih komentara da SAD razmatraju „sve opcije“, uključujući i upotrebu sile da bi kontrolisale Grenland, protesti protiv američkih pretenzija održani su širom Danske pod sloganom "Grenland nije na prodaju".

Američki predsednik je takođe otišao korak dalje govoreći da bi mogao da uvede carine zemljama koje ne podrže američki plan za Grenland, dodatno zaoštrivši odnose sa evropskim saveznicima i partnerima.

Detaljnije o dešavanjima oko Grenlanda pročitajte klikom na ovaj LINK.

Piše: Srbija Danas/Nenad Đukić