Žene u Srbiji često vređaju zbog nošenja uskih helanki na ulici, a šta je sa muškarcima u uskim farmerkama?

Nakon što su društvene mreže u Srbiji danima "usijane" zbog rasprave o ženskim uskim helankama, nova tema se sama nametnula - šta je sa muškarcima koji nose uske pantalone?

Dok se u prethodnoj polemici vodila bitka između onih koji helanke smatraju neprimerenim i onih koji ih vide kao lični izbor i slobodu oblačenja, sada se pažnja prebacila na još jednu zanimljivu pojavu, oštre reakcije na muškarce u uskim farmerkama.

Kritike koje su gotovo jednoglasne

Za razliku od helanki, gde su mišljenja duboko podeljena, kada su u pitanju muškarci u uskim pantalonama, čini se da postoji gotovo jedinstven stav. Takav stil oblačenja često se karakteriše kao neprikladan, a muškarci koji ga nose neretko dobijaju etikete da su "feminizirani", preispituje se njihova seksualnost ili se targetiraju da nose nešto što je "garderoba za žene".

U komentarima se mogu videti tvrdnje da su uske pantalone oduvek bile deo ženske garderobe, kao i podsmeh na račun izgleda koji takva odeća naglašava. Upravo taj naglašeni izgled nogu postaje razlog za ismevanje i osudu.

Paradoks društvenih mreža

Ono što ovu raspravu čini posebno zanimljivom jeste činjenica da isti oni koji brane žene zbog helanki često nemaju razumevanja za muškarce u slično pripijenoj garderobi. Tu se jasno vidi dvostruki standard, sloboda oblačenja važi u jednom slučaju, dok se u drugom osporava.

Sa jedne strane insistira se na pravu žene da nosi ono što želi, bez osude i etiketiranja. Sa druge strane, muškarci koji izađu iz tradicionalnih okvira odevanja suočavaju se sa podsmehom i rigidnim očekivanjima kako "muškarac treba da izgleda".

Gde je granica između slobode i predrasuda?

U suštini, obe polemike vode ka istom pitanju, da li smo kao društvo zaista spremni da prihvatimo slobodu izbora, ili je prihvatamo samo kada se uklapa u naše lične norme.

Ako je argument da svako treba da nosi ono u čemu se oseća lepo i prijatno, onda bi to pravilo moralo da važi za sve, bez obzira na pol. U suprotnom, ostajemo zarobljeni u predrasudama i selektivnoj toleranciji.

Jedna poruka koja važi za sve

Možda je jedini dosledan stav onaj koji ne pravi razliku, sloboda (oblačenja) ne sme biti selektivna. Ono što nekoga čini sigurnijim u sebe, zadovoljnijim i autentičnijim, teško da bi trebalo da bude predmet osude, sve dok time ne ugrožava druge.

U suprotnom, svaka sledeća rasprava. bilo o helankama ili uskim pantalonama, samo će pokazivati isto - da problem nije u odeći, već u načinu na koji društvo posmatra druge.