Жене у Србији често вређају због ношења уских хеланки на улици, а шта је са мушкарцима у уским фармеркама?

Након што су друштвене мреже у Србији данима "усијане" због расправе о женским уским хеланкама, нова тема се сама наметнула - шта је са мушкарцима који носе уске панталоне?

Док се у претходној полемици водила битка између оних који хеланке сматрају непримереним и оних који их виде као лични избор и слободу облачења, сада се пажња пребацила на још једну занимљиву појаву, оштре реакције на мушкарце у уским фармеркама.

Критике које су готово једногласне

За разлику од хеланки, где су мишљења дубоко подељена, када су у питању мушкарци у уским панталонама, чини се да постоји готово јединствен став. Такав стил облачења често се карактерише као неприкладан, а мушкарци који га носе неретко добијају етикете да су "феминизирани", преиспитује се њихова сексуалност или се таргетирају да носе нешто што је "гардероба за жене".

У коментарима се могу видети тврдње да су уске панталоне одувек биле део женске гардеробе, као и подсмех на рачун изгледа који таква одећа наглашава. Управо тај наглашени изглед ногу постаје разлог за исмевање и осуду.

Парадокс друштвених мрежа

Оно што ову расправу чини посебно занимљивом јесте чињеница да исти они који бране жене због хеланки често немају разумевања за мушкарце у слично припијеној гардероби. Ту се јасно види двоструки стандард, слобода облачења важи у једном случају, док се у другом оспорава.

Са једне стране инсистира се на праву жене да носи оно што жели, без осуде и етикетирања. Са друге стране, мушкарци који изађу из традиционалних оквира одевања суочавају се са подсмехом и ригидним очекивањима како "мушкарац треба да изгледа".

Где је граница између слободе и предрасуда?

У суштини, обе полемике воде ка истом питању, да ли смо као друштво заиста спремни да прихватимо слободу избора, или је прихватамо само када се уклапа у наше личне норме.

Ако је аргумент да свако треба да носи оно у чему се осећа лепо и пријатно, онда би то правило морало да важи за све, без обзира на пол. У супротном, остајемо заробљени у предрасудама и селективној толеранцији.

Једна порука која важи за све

Можда је једини доследан став онај који не прави разлику, слобода (облачења) не сме бити селективна. Оно што некога чини сигурнијим у себе, задовољнијим и аутентичнијим, тешко да би требало да буде предмет осуде, све док тиме не угрожава друге.

У супротном, свака следећа расправа. било о хеланкама или уским панталонама, само ће показивати исто - да проблем није у одећи, већ у начину на који друштво посматра друге.