Žutu kosu STALNO zovemo plava, a ni sami ne znamo zašto: Priča seže u daleku prošlost
Ovo je tipičan primer kada kažemo da je jezik živa stvar i da se menja.
Mnoge stvari smo prisvojili u jeziku, u govoru kao normalne, uobičajene, a da se, zapravo, nismo ni upustili u preispitivanje zašto to baš tako kažemo. Možda je jedan od najočitijih primera - plava kosa, odnosno termini plavuša, plavušan.
Priznajte - da li ste se zapitali, zašto boju kose koja je, zapravo, žuta, nazivamo plavom. Priča seže u daleku prošlost.
Žutu kosu zovemo plavom zbog staroslavenskog jezika, gde reč "plav" nije označavala samo boju neba i mora (modro/sinje), već i svetle boje generalno – belo, svetlo i zlatno-žuto, što je ostalo u upotrebi i za plavokose osobe. Suprotno tome, današnja "prava" plava boja se nazivala modra ili sinja, što se vidi u narodnim stihovima ("žitna polja se plave", "modro more").
U staroslavenskom jeziku su boje bile podeljene na svetle i tamne. "Plav" je opisivao sve što je svetlo, uključujući i žutu boju (poput zrelog žita). Vremenom se značenje reči "plav" pomerilo ka današnjoj plavoj boji (modroj/sinjoj), ali se izraz za žutu kosu "plava" zadržao, postajući specifičan za svetlu kosu.
I u drugim jezicima postoje slične "nelogičnosti". Španci, na primer, kažu rubio (crvena) za plavušu.
