Sedam poslednjih rečenica Isusa Hrista na krstu: Božanska PORUKA SVAKOM SRBINU kako da živi, voli, prašta i veruje čak i kada boli do kosti
U pravoslavnom hrišćanstvu, Veliki petak je dan tišine, molitve i dubokog razmišljanja.
U poslednjim trenucima života, Isus je izgovorio sedam rečenica koje su ostale zapisane u jevanđeljima. Te rečenice nisu samo oproštajne reči umirućeg čoveka, već večna poruka ljudima, snažne i večne istine koje govore o praštanju, veri, ljubavi, žrtvi, ljudskoj slabosti i božanskoj snazi.
"Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine."( Luka 23,34)
Prva rečenica Isusa sa krsta govori o najuzvišenijem obliku ljubavi – praštanju. I dok su ga razapinjali, dok su mu se rugali, Isus nije pokazivao gnev, već molitvu za one koji mu nanose zlo.
Ovo je primer božanskog milosrđa – da čak i u trenucima kada nas najviše povrede, kad nam učine nepravdu, mi možemo izabrati ljubav i oproštaj.
Za srpski narod, koji je kroz istoriju prošao kroz mnoga stradanja, ova poruka nosi posebnu težinu – da ni u najtežim danima duh ne sme da klone, a mržnja ne sme da uguši ljubav.
"Zaista ti kažem: Danas ćeš biti sa mnom u raju."( Luka 23,43)
Ove reči su upućene razbojniku koji je bio razapet pored Isusa, a koji se pokajao i priznao Hrista kao Mesiju. Isus mu ne samo da oprašta, već mu obećava ulazak u raj još tog dana.
Ovo je jasna poruka da nikada nije kasno za pokajanje. Bog ne meri prošlost čoveka, već njegovu iskrenu promenu srca.
U srpskom narodu, gde je tradicija ispovedanja, pokajanja i oproštaja duboko ukorenjena, ova rečenica ima snažnu poruku: spasenje je uvek dostupno onome ko ga iskreno zatraži.
"Ženo, evo ti sina! Evo ti majke!"( Jovan 19,26- 27)
Isus se obraća svojoj majci Mariji i učeniku Jovanu, pokazujući brigu i odgovornost čak i na samrti. Time simbolično stvara novu porodicu – zajednicu ljubavi među vernicima.
U srpskoj tradiciji, gde je porodica temelj društva i duhovnog života, ove reči podsećaju da briga o bližnjima ne prestaje nikada. Ljubav i odanost prema majci, porodici, zajednici – to je svetinja.
"Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?"( Matej 27,46; Marko 15,34)
Ova rečenica odražava najdublji trenutak duhovne tame, trenutak kada i sam Isus oseća napuštenost. Ali ujedno, ovo su stihovi 22. Psalma, koji se završava pobedom i nadom.
Ova rečenica pokazuje Isusovu ljudsku prirodu – On zna šta je bol, očaj, sumnja. I to je poruka svima nama: nije greh osećati slabost – ali je važno ne izgubiti veru.
Za svakog Srbina koji se bori s nepravdama, siromaštvom ili životnim krizama, ove reči donose utehu: čak ni Božji sin nije bio pošteđen bola, ali ga je prevazišao – verom.
"Žedan sam."( Jovan 19,28)
Isusova rečenica „Žedan sam” je svedočanstvo njegove potpune ljudske prirode. Iscrpljen, izranjavan, On pokazuje fizičku potrebu – ali i ispunjenje proročanstva.
U teološkom smislu, ova rečenica se tumači i kao duhovna žeđ – za spasenjem sveta, za ljubavlju ljudi prema Bogu.
U duhu pravoslavlja, post i duhovna glad simbolišu težnju duše za Bogom. Zato i mi treba da naučimo da „žeđamo” za pravdom, verom i ljubavlju.
"Svrši se"( Jovan 19,30)
Jedna od najmoćnijih rečenica. Isus ne umire poražen – On umire kao pobednik. Njegova misija je završena – spasenje ljudskog roda je omogućeno.
Za nas, ova reč nosi poruku o istrajnosti, završavanju posla do kraja, čak i kada je najteže. Srpski narod, poznat po svom inatu i snazi da izdrži, može u ovoj rečenici pronaći snagu da u svakom poduhvatu ide do kraja – časno i s verom.
"Oče, u tvoje ruke predajem duh svoj."( Luka 23,46)
Isus umire ne sa strahom, već sa potpunim poverenjem u Boga Oca. U poslednjem dahu, On pokazuje apsolutnu veru i predanost.
Za svakog vernika, ovo je poruka da ni u smrti, ni u najvećoj neizvesnosti ne treba da izgubimo poverenje.
Za svakog Srbina koji čuva veru svojih predaka, ovo je podsetnik da se život ne završava smrću – već počinje u veri.
One su večni stubovi hrišćanskog života, kompas koji nas vodi kroz iskušenja, patnju i sumnju, ali i podseća da je nada uvek tu.
