Sutra proslavljamo PRVOG JEVANĐELISTU - Vernici kažu da treba izgovoriti MOLITVU Svetom Mateju i ČUDO će se desiti

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici sutra slave Svetog apostola i jevanđelistu Mateja. Ovaj dan u crkvenom kalendaru je označen podebljanim, crnim slovom.

Mnoge porodice Svetog Mateja slave kao krsnu slavu. Matej je bio Jevrejin i bogati poreznik i sakupljao je prihode na putu koji je od Kapernauma prelazio iz Galileje u Siriju. Sutra je dobro pročitati Jevanđelje koje je on napisao, ali i platiti sve poreze i dugove.

Beše Matej, sin Alfejev, najpre carinik (tj. zakupac i skupljač poreza, ili mitar), i kao takvoga vide ga Gospod u Kapernaumu i pozva: hajde za mnom. I ustavši otide za njim (Mat. 9, 9). Potom Matej priredi doček Gospodu u svojoj kući i tu dade povod, da Gospod iskaže nekolike velike istine o svome dolasku na zemlju.

Po prijemu Sv. Duha Matej sveti propovedaše Jevanđelje u Partiji, Midiji i Etiopiji, zemlji crnačkoj. U Etiopiji postavi za episkopa nekoga Platona, sledbenika svoga, a on se povuče u molitvenu samoću u goru, gde mu se Gospod javi. Krsti ženu i sina kneza te zemlje, zbog čega se knez veoma rasrdi, i posla jednu stražu da dovede Mateja k njemu na sud.

Vojnici odoše i vratiše se knezu govoreći, da čuše glas Matejev ali ga nikako ne mogoše očima videti. Tada knez posla drugu stražu. Kada se i ova straža približi apostolu, ovoga oblista svetlost nebeska, tako silna, da vojnici ne mogoše u njega gledati, no ispunjeni strahom baciše oružje i vratiše se. Tada knez sam pođe. Približivši se sv. Mateju, zasija od ovoga takav blesak, da knez najedanput oslepi.

No apostol sveti beše milostiva srca: on se pomoli Bogu, i knez progleda, – nažalost, progleda samo telesnim očima ali ne i duhovnim. On uhvati sv. Mateja i stavi ga na ljute muke. Naime, u dva maha ložaše veliki oganj na prsima njegovim. No sila Gospodnja sačuva ga živa i nepovređena. Tada se apostol pomoli Bogu i predade duh svoj Bogu.

Knez naredi te i telo mučenikovo položiše u olovni sanduk i baciše u more. Svetitelj se javi episkopu Platonu i reče mu o svome telu i sanduku, gde se nalazi. Episkop ode i iznese sanduk sa telom Matejevim. Videvši ovo novo čudo knez se krsti i primi ime Mateja. Zatim ostavi knez svu sujetu svetsku i primi čin prezviterski, i bogougodno posluži crkvi.

Kada umre Platon, javi se ovome Mateju apostol Matej i usavetova ga da se primi episkopstva. I tako on se primi episkopstva i bi pastir dobri mnoge godine, dok ga Gospod ne pozva u carstvo Svoje besmrtno. Sv. Matej apostol napisao je Jevanđelje na jevrejskom jeziku, koje je ubrzo prevedeno na grčki, i na grčkom do nas došlo, dok se ono na jevrejskom izgubilo. Za ovoga Jevanđelista kaže se, da nikada nije jeo meso, nego se hranio povrćem i voćem.

Običaji i verovanja

Matej se smatra zaštitnikom carinika, poreznika, bankara i računovođa. Slava Sveti Matej - Matijevdan, rasprostranjena je među Srbima u Hercegovini. Uprava carina Srbije obeležava Matijevdan kao svoju krsnu slavu od 2001. godine.

Srbi veruju da na sutrašnji dan valja platiti sve zaostale dugove i poreze.

Ovu molitvu treba da izgovorite

O, sveti Mateje, apostole i evanđelisto Hrista Boga, zlatno pero Duha Svetoga, neboletni orle Očeve Božanske premudrosti, Anđele koji si telo ljudsko nosio, svetlosti sveta i nado naša nebeska!

Ti si temelj Crkve Hristove! Ti si Hristu blizak kao malo ko od zemnorodnih i ti imaš slobodu pred Njim preveliku. Zbog toga ti možeš što mnogi ne mogu, ti možeš čak i iz pakla da nas izbaviš svojim molitvama. Znajući sve to, pripadamo pred svetu ikonu tvoju, celivajući je i suzama oblivajući, proseći od tebe, apostola Hristovog, druga Hristovog, da se sažališ na nas, da nas pogledaš sa Nebesa i da nam pomogneš da se spasemo, da u Nebeski Jerusalim uđemo, da sinovi Carstva Božijeg postanemo.

Pomozi nam, sveti Mateje, da ispunimo one veličanstvene reči Hristove sa Gore Blaženstva i da postanemo krotki, milostivi, čistog srca, pravdoljubivi i mirotvorci i da svaku nepravdu i zlu reč, koju nam kažu Hrista radi, primamo sa blagodarnošću. Jer molitvom, postom i pokajanjem stiže se do vrata Raja, ali ih milostinja i čisto i skrušeno srce otvaraju.

Neka tvoje svete molitve pomognu da reči Evanđelja Hristovog nađu put do naših srca, kako bi se i u nama raspalila ognjena ljubav prema Gospodu. Jer ko ne zavoli Gospoda Hrista u ovome svetu, barem delićem ljubavi kojom si Ga ti voleo, sveti Mateje, ko Ga ne nastani u svome srcu, kako da se nada da će Gospod njega nastaniti u Carstvu Svome.

O, kada bi i mi kao ti, sveti Mateje, čuvši glas Gospodnji, ostavili sve i pošli za Njim, ne osvrćući se za prošlim životom. Kada bi i mi imali snage da ostavimo ove sujetne brige i truležno blago i da uzdignemo oči ka Nebesima. Jer tamo, tamo je naša Otadžbina, tamo je kraj našeg puta, tamo je jedini cilj našeg života, tamo smo svi prizvani da dođemo.

A znamo da smo grešni, da nismo dostojni nijedne milosti Božije, pa ni Carstva Nebeskog, ali i znamo da Gospod nije došao zbog pravednika, nego zbog grešnika u ovaj svet, pa se kao davljenici hvatamo za spasonosnu slamku tvojih svetih molitava. Sažali se na nas, sveti Mateje, kao što se Gospod sažalio na tebe kada te je prizvao Sebi i udahni u nas dah večnoga života kako bi ostatak zemnog života proživeli bogougodno, ispunjavajući sve zapovesti Evanđelja Hristvog.

A na kraju puta, kada nastupi čas našeg prelaska u svet duhova, budi pored nas, verni apostole i evanđelisto Hristov, i provedi nas pored zlih demona, štiteći nas od njihove zlobe i dovedi nas pred lice Gospodnje da Mu se smerno poklonimo i proslavimo Njegovo Najsvetije Ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.