Tvrdi da je umrla i SUSRELA SE SA POKOJNIM OCEM: "Ono što mi je otkrio o raju me šokiralo"

Žena koja je tokom porođaja zamalo izgubila život tvrdi da je u iskustvu “s one strane” srela svog preminulog oca – ali da ju je on poslao nazad na Zemlju uz poruku da raj “nije mesto, već stanje postojanja”. Džejn Doson iz Škotske kaže da je u trenutku najvećeg bola osetila kako joj duša napušta telo. Sva je patnja nestala, a ona se, tvrdi, našla u prostoru između fizičkog i nefizičkog sveta, ispunjenom “poznatom energijom”. Tamo je, kako kaže, srela svog oca, koji je umro samo tri meseca ranije, piše Mirror.

To iskustvo, ističe, promenilo je sve što je mislila o životu i smrti. “Shvatila sam da život zapravo nikada ne završava. Smrt je iluzija”, kaže ona. Dodaje i da joj je otac dao neočekivanu lekciju – da raj nije fizičko mesto. “Postoji fizičko – kada imamo telo i živimo na Zemlji – i nefizičko, energetsko područje. To objašnjava kako sam mogla da ‘sretnem’ svog oca. Raj je stanje bivanja, a ne lokacija.”

Džejn je pre 24 godine imala teške komplikacije pri porođaju sina. U jednom trenutku, kaže, bila je uverena da je došao njen kraj. “Odjednom sam bila potpuno iscrpljena, kao da se gasim. Osetila sam kako mi duša izlazi iz tela, a sva bol je nestala — bilo je prelepo. U tom trenutku osetila sam prisutnost koju sam prepoznala.”

Opisuje kako je u tamnom, mirnom, ali toplom i ljubavlju ispunjenom prostoru “prepoznala energiju svog oca”. Nije ga videla ni čula, kaže, ali je “znala milion posto” da je to bio on.

“Razmenjivali smo ljubav i znanje, bez reči. Rekao mi je da nije moje vreme i da moram da se vratim – da rodim i odgojim sina.”

Prema njenim rečima, otac joj je pokazao i prizore iz budućnosti, a zatim ju je “vratio” u telo. Porod je potom, kaže, prošao bez komplikacija.

Nakon što je sin odrastao, Džejn kaže da je počela da primećuje nešto “neverovatno”: bila je uverena da se njen otac vratio – kroz njeno dete.

“Kad se rodio, izgledao je kao moj otac na fotografijama iz detinjstva. Kasnije je tražio pendrek i lisice jer je želeo da bude policajac – što je bio i moj tata.” Džejn veruje da je njen sin “poneo deo očevog duha”, i to joj donosi ogromnu utehu.

Za Džejn, događaj s porođaja bio je potpuno transformativan.

“Ranije sam se bojala smrti. Sada joj se čak radujem – kad dođe vreme. Verujem da kad umremo, odlazimo u energetsko područje, sagledamo svoj život i vraćamo se s delom stare energije.”

Kaže i da oseća očevu prisutnost uz svog sina:

“Nikad nismo sami. Naše postojanje je učenje. Život nikad ne završava – to je kontinuirani ciklus.”