Тврди да је умрла и СУСРЕЛА СЕ СА ПОКОЈНИМ ОЦЕМ: "Оно што ми је открио о рају ме шокирало"
Приказао јој призоре из будућности.
Жена која је током порођаја замало изгубила живот тврди да је у искуству “с оне стране” срела свог преминулог оца – али да ју је он послао назад на Земљу уз поруку да рај “није место, већ стање постојања”. Џејн Досон из Шкотске каже да је у тренутку највећег бола осетила како јој душа напушта тело. Сва је патња нестала, а она се, тврди, нашла у простору између физичког и нефизичког света, испуњеном “познатом енергијом”. Тамо је, како каже, срела свог оца, који је умро само три месеца раније, пише Mirror.
То искуство, истиче, променило је све што је мислила о животу и смрти. “Схватила сам да живот заправо никада не завршава. Смрт је илузија”, каже она. Додаје и да јој је отац дао неочекивану лекцију – да рај није физичко место. “Постоји физичко – када имамо тело и живимо на Земљи – и нефизичко, енергетско подручје. То објашњава како сам могла да ‘сретнем’ свог оца. Рај је стање бивања, а не локација.”
Џејн је пре 24 године имала тешке компликације при порођају сина. У једном тренутку, каже, била је уверена да је дошао њен крај. “Ођедном сам била потпуно исцрпљена, као да се гасим. Осетила сам како ми душа излази из тела, а сва бол је нестала — било је прелепо. У том тренутку осетила сам присутност коју сам препознала.”
Описује како је у тамном, мирном, али топлом и љубављу испуњеном простору “препознала енергију свог оца”. Није га видела ни чула, каже, али је “знала милион посто” да је то био он.
“Размењивали смо љубав и знање, без речи. Рекао ми је да није моје време и да морам да се вратим – да родим и одгојим сина.”
Према њеним речима, отац јој је показао и призоре из будућности, а затим ју је “вратио” у тело. Пород је потом, каже, прошао без компликација.
Након што је син одрастао, Џејн каже да је почела да примећује нешто “невероватно”: била је уверена да се њен отац вратио – кроз њено дете.
“Кад се родио, изгледао је као мој отац на фотографијама из детињства. Касније је тражио пендрек и лисице јер је желео да буде полицајац – што је био и мој тата.” Џејн верује да је њен син “понео део очевог духа”, и то јој доноси огромну утеху.
За Џејн, догађај с порођаја био је потпуно трансформативан.
“Раније сам се бојала смрти. Сада јој се чак радујем – кад дође време. Верујем да кад умремо, одлазимо у енергетско подручје, сагледамо свој живот и враћамо се с делом старе енергије.”
Каже и да осећа очеву присутност уз свог сина:
“Никад нисмо сами. Наше постојање је учење. Живот никад не завршава – то је континуирани циклус.”