Recept za keks koji se topi u ustima: Prhki kolač neodoljivog ukusa, zdravija i kvliltetnija verzija nego onaj iz prodavnice
Njihova prednost je u tome što se pripremaju od osnovnih sastojaka putera, brašna, jaja i šećera
Puterasti špric keksi spadaju među one poslastice koje na prvi pogled deluju jednostavno, ali upravo u toj jednostavnosti kriju svoju najveću čar. Zlatno pečeni, prhki i mirisni, sa karakterističnim brazdama i blagom hrskavošću od kristal šećera, ovi kolači vraćaju na domaće trpeze, praznike i kutije sa keksom koje su se čuvale za goste.
Njihova prednost je u tome što se pripremaju od osnovnih sastojaka — putera, brašna, jaja i šećera — ali rezultat zavisi od pravilnog odnosa namirnica i dobre teksture testa. Kada su dobro napravljeni, špric keksi su spolja blago hrskavi, a iznutra prhki i nežni, toliko da se gotovo tope u ustima.
Ovakvi kolači idealni su uz kafu, čaj ili mleko, a zbog lepog oblika često se pripremaju za praznike, slave, porodična okupljanja i sve prilike kada se na sto iznose sitni kolači.
Istorijat špric keksa
Špric keksi imaju dugu tradiciju u evropskom poslastičarstvu, naročito u zemljama srednje i severne Evrope. Njihov naziv potiče od načina pripreme — testo se istiskuje, odnosno „šprica“, kroz poslastičarsku kesu, specijalni nastavak ili mašinicu za keks. Tako nastaju prepoznatljivi oblici: venčići, štapići, zvezdice, školjkice ili slova S.
Slični kolači poznati su u nemačkoj, austrijskoj, danskoj i skandinavskoj kuhinji, gde se često pripremaju kao božićni ili praznični keksi. U Nemačkoj su poznati kao Spritzgebäck, što doslovno znači „špricani kolači“. Vremenom su se proširili i na druge delove Evrope, pa su postali omiljeni i u domaćinstvima na Balkanu.
Kod nas su špric keksi najčešće povezani sa starinskim receptima iz bakinih svezaka. Pravili su se za slave, svadbe, rođendane i praznične trpeze, jer su praktični, dekorativni i mogu dugo da stoje. U mnogim kućama testo se oblikovalo pomoću stare metalne mašinice za meso sa dodatkom za kolače, dok se danas najčešće koristi poslastičarska kesa sa zvezdastim nastavkom.
Sastojci
Za oko 25 do 30 keksića potrebno je:
250 g putera sobne temperature
120 g šećera u prahu
1 kesica vanilin šećera
1 jaje
1 žumance
350 g mekog brašna
1 kašičica praška za pecivo
prstohvat soli
rendana kora pola limuna, po želji
2 do 3 kašike mleka, po potrebi
kristal šećer za posipanje
Priprema
Puter ostavite na sobnoj temperaturi da omekša, jer je to važno za dobru strukturu testa. U činiji umutite puter, šećer u prahu i vanilin šećer dok smesa ne postane svetla, glatka i penasta.
Dodajte jaje i žumance, pa nastavite da mutite dok se sve lepo ne sjedini. Po želji dodajte i rendanu koru limuna, koja će keksima dati svežinu i lep miris.
U posebnoj posudi pomešajte brašno, prašak za pecivo i prstohvat soli. Suve sastojke postepeno dodajte u umućeni puter i mešajte dok ne dobijete mekano, ali stabilno testo. Ako je testo previše gusto za istiskivanje kroz špric, dodajte jednu do dve kašike mleka. Testo ne treba da bude retko, već dovoljno mekano da može da prolazi kroz poslastičarsku kesu.
Prebacite smesu u jaču poslastičarsku kesu sa zvezdastim nastavkom. Na pleh obložen papirom za pečenje istiskujte kružne oblike, poput venčića. Ostavite malo razmaka između keksića jer će se tokom pečenja blago raširiti.
Pre pečenja ih pospite kristal šećerom, baš kao na fotografiji. Tako će dobiti blago hrskavu površinu i lep domaći izgled.
Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 12 do 15 minuta, odnosno dok ivice ne dobiju zlatnosmeđu boju. Važno je da ih ne prepečete, jer treba da ostanu prhki, a ne tvrdi.
Kada ih izvadite iz rerne, ostavite ih nekoliko minuta na plehu jer su topli keksi veoma osetljivi. Tek potom ih prebacite na rešetku ili tanjir da se potpuno ohlade.
Savet za uspeh
Ako želite da keksi zadrže jasne brazde kao na slici, testo ne sme biti previše retko, a pleh možete staviti u frižider na 10 minuta pre pečenja. Hladnije testo bolje čuva oblik u rerni.
Za bogatiji ukus možete dodati malo ekstrakta vanile, narandžinu koru ili kašiku mlevenih badema. Keksi se mogu čuvati u metalnoj kutiji nekoliko dana, a vremenom postaju još lepši i prhkiji.
