Bežao u SAN od SUROVE REALNOSTI - Šmekerčina kojeg su žene obožavale, muškarci ga poštovali, do kraja nosio BREME velikih životnih NEDAĆA

Poznat po tome što je bio jedan od najkvalitetnijih glumaca naših prostora, Žarko Laušević je ostavio trag svojim životom, koji je bio buran, interesantan, ali i gorak.

- Znam da je to varka, ali život mi je priredio tolike trenutke surove stvarnosti da mi prija malo da sanjam - izjavio je Laušević jednom prilikom.

Bio je ili obožavan ili omražen, treća opcija nije postajala. Jedni su govorili o njemu kao o neverovatnom čoveku, vazemaljske empatije, dobrodušnom i čestitom. Drugi su ga gledali kroz tu kobnu noć koja je obeležila njegov život. Generacije devojčica, devojaka i žena pamte ga kao velikog šmekera, muškarci po ulogama prekih i momaka sa one strane zakona, a ono što je on bio u toku života, teško se može spakovati u nekoliko reči ili rečenica.

Sahrana će biti održana u ponedeljak, 20. novembra, na Novom groblju u beogradu, sa početkom od 14h.

Detinjstvo

Žarko Laušević je rođen na Cetinju, u Crnoj Gori, 1960. godine. Završio je Gimnaziju u Podgorici, koja ga je nenadano dovela do karijere vredne aplauza.

Iako je živeo na Cetinju, oduvek je maštao da ode na Fakultet dramskih umetnosti, u Beogradu. Ta želja mu se u daljem životu i ostvarila. Niko nije mogao ni da sanja da će Žarko postati prava pravcata legenda balkanskog glumišta.

Odrastao je u "Ivan Begovoj" ulici, na Cetinju. Njegova koleginica Vesna Radusinović, koja je sa njim odrasla u istoj toj ulici, je u jednom intervjuu rekla da su Žarko i njegov brat još od malih nogu bili zaštitnički nastrojeni prema njoj i mlađima od sebe, i da su se kao i sva deca bezbrižno igrali, a jedna od omiljenih igara im je bio kviz, gde je Žarko bio Oliver Mlakar, a ona Helga Mlaković i drugoj deci bi naplaćivali ulazak na kviz.

Lauševićev profesor, Baćo Kruščić, koji je predavao književnost voleo je da prepusti čitanje svom učeniku, a ovo je odgovaralo i njegovim drugarima iz klupe jer je "umeo je da razvuče", pa bi čas brže prošao i profesor ne bi stigao da ispita đake. Ali nije bilo do "razvlačenja",  već do talenta jer su ga drugi prijavili u recitatorsku sekciju koju je napravila Vesna Radunović, Lauševićeva prijateljica. Iako je pobegao sa časa i nije znao da je deo recitatorske sekcije, ovaj put će ga odvesti do pobede na opštinskom, potom na republičkom i na kraju u Zagrebu, što je rezultiralo titulom prvaka Jugoslavije sa 16 godina.

Klasa "visokog rizika" i tragovi po sceni

Upisao je Fakultet dramskih umetnosti 1979. godine. Klasa 82. Minje Dedića je imala jedne od najtalentovanijih glumaca, koje je Fakultet dramskih umetnosti, u Beogradu, ikada imao. Laušević je bio jedan od njih, zajedno sa Gordanom Šuvak, Oliverom Ježina, Zoranom Cvijanovićem, i Suzanom Petričević, kao i sa čuvenom Sonjom Savić.

Na trećoj godini fakulteta 1982. je dobio svoju prvu ulogu u filmu "Progon". Iste te godine, dobio je i značajne uloge u filmovima "Savamala" i "Direktan prenos", prikazao je Šilju, kao jednu od glavnih uloga, u seriji "Sivi dom", a bio je i "Šmeker" 1985. godine.

Nakon toga, proslavio se i udrugim ulogama u  sledećim filmovima: "Svečana obaveza" 1986, "Dogodilo se na današnji dan" 1987, "Oficir s ružom" 1987, "Braća po materi" 1988, "Boj na Kosovu" 1989, "Original falsifikata" 1991, "Bolje od bekstva" 1993, "Kaži zašto me ostavi" 1993, "Nož" 1999.

Dobitnik je brojnih umetničkih nagrada među kojim su Zlatna arena u Puli, Car Konstantin, Grad teatar, Grand-pri Nais, Zlatna antena i priznanja Zoran Radmilović.

O njegovom životu napravljen je film "Lauš", čija je premijera održana u februaru 2014. godine, u "Sava Centru", u Breogradu.

Jugoslovensko dramsko pozorište i Sveti Sava

Bilo je to gostovanje Narodnog pozorišta iz Zenice u JDP-u, sa predstavom po tekstu Siniše Kovačevića, u režiji Vladimira Miličina. Laušević je tad bio u jeku popularnosti i u predstavi je igrao glavnu ulogu, za koju je dobio Sterijinu nagradu 1990. godine u Novom Sadu, ali i mnoge druge.

Žarko Laušević govori o vremenu kada se dogodio jedan od najmračnijih događaja u istoriji jugoslovenskog teatra. Jedan političar poznat javnost, i kao vođa političke partije, zajedno sa bivšim popom Žarkom Gavrilovićem i njegovom "crkvenom" strankom, divljački je prekinuo Lauševićevu predstavu i onemogućio njeno izvođenje, zabeležio je u svojoj knjizi poznati glumac.

Problem je bila intimna scena, jer lik Svetog Save je u ovoj predstavi prikazan kako, pre nego što se zamonašio, vodi ljubav, što je za pomenute očigledno bilo jako uvredljivo po lik i delo jednog sveca.

Kobna noć kada je sve stalo

Dobio je dozvolu za pištolj, jer mu je par dana pre te kobne noći obijen auto i ukraden mu je radio marke Soni. Policija mu je dopustila da nosi oružje, preciznije pištolj, iz bezbednosnih razloga.

Dana 31. jula 1993. godine, Žarko i njegov pet godina stariji brat Branimir, zvani Mili, napadnuti su od grupe huligana u blizini podgoričkog lokala "Epl". Problem je započeo tako što je Žarko zapao za oko konobarici lokala u kom je bio i tom prilikom je Žarko iz svog pištolja CZ-99 usmrtio napadače, a teško ranio još jednu osobu.

Osuđen je na 13 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva. Ta je presuda, nakon žalbi, potvrđena 1994. godine. Kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu. Nakon ukidanja presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998. godine, izrečena mu je kazna od 4 godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane. Budući da je u tom trenutku već izdržao 4,5 godine, pušten je na slobodu.

Zatvor

- Prokletstvo ne počinje onda kada izgovorite istinu, već onda kada drugima kažete da lažu - rekao je jednom Žarko Laušević.

Nakon ukidanja presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998.godine izrečena mu je kazna 4 godine zatvora zbog dvostrukog ubistva, u prekoračenju nužne odbrane.

Budući da je u tom trenutku već izdržao 4-5 godina, pušten je na slobodu. U strahu od krvne osvete ubrzo nakon toga napustio je zemlju i otišao u SAD.

– Vidim zatim da moj brat leži na dva metra od mene i iznad njega onaj drugi momak koji ga bez prestanka udara nečim u glavu. Imao sam utisak da mu uzima život i pucao sam bez razmišljanja – piše u knjizi "Godina prođe dan nikad".

Ovo je bio odgovor na optužnicu kada je u jesen 1993.godine, u Višem sudu u Podgorici, počelo suđenje tada najvećem glumcu Jugoslovenskog dramskog pozorišta Žarku Lauševiću i njegovom bratu Branimiru. Za njega je ovaj događaj postao najteža životna uloga, koja ga prati celog života.

Ogromno interesovanje je pratilo izdavanje ove knjige i njegove ispovesti, koja je ubrzo zatim postala bestseler. Te 2011. godine tadašnji predsednik Republike Srbije Boris Tadić pomilovao je glumca, nakon čega je bio slobodan građanin.

- Sad znam zašto neko piše u zatvoru. Nije to samo zabašurivanje situacije. To je i duboka potreba da se, i svezan, negde dokazuje. Da i pri ugašenom svetlu - gleda. I sputanih nogu, korača. Da gladan - gladi stomak. Da prkosi logici zatvora - istakao je Laušević u jednom delu.

Ta daleka Amerika

U Srbiji je bio poštovan i cenjen pripadnik glumačke branše, a u Americi se bavio molerajem, živeo je u socijalnom stanu i borio se i snalazio kako je i sam znao i umeo.

Nakon izlaska iz zatvora razveo se od prve supruge Maje i otišao u Sjedinjene Američke Države, kako bi tamo pronašao sreću. U tome je i uspeo kada je upoznao drugu suprugu Anitu, sa kojom je dobio ćerku Janu, pre nešto više od 20 godina.

Povratak u rodnu zemlju

- On nije bio isti, neku promenu morate da osetite. To je bilo vreme krvne osvete, realno opasnosti, i film "Nož" je snimljen pod tom vrtom presije. Ta pauza od 7 godina i sedam meseci, niste osećali promenu u glumačkom smislu - rekao je Miroslav Lekić, Žarkov dugogodišnji prijatelj, za K1.

Dve ljubavi, dve žene

- Oni koji duboko vole nikad ne ostare; ako i umru od starosti, umru mladi.- rekao je Laušević.

Prva ljubav i prva supruga mu je bila Maja, sa kojom je dobio dvoje dece, ćerku Asiju i sina Dušana. Ćerku Janu je dobio u braku sa šminkerkom Anitom Roganović, koju je upoznao na snimanju " Boj na Kosovu", dok je još bio u braku.

Tokom boravka u zatvoru razveo se od supruge Maje. Izjavio je da se od prve supruge razveo da bi Anita mogla da ga posećuje u zatvoru. Za nju je govorio kako ga je u svemu razumela. Svaki njegov uspeh je bio njen motiv da se raduje, a kada je bio na dnu, znala je da će doći dan kada će sa istog ustati. Nikada nije dovodila u pitanje Žarkove odluke i verovala je u njega više nego bilo ko drugi.

Laušević je u svojim knjigama pisao kako se već tada rodila ljubav, ali mu je Anita "spasila brak" tako što se udala i rodila ćerku. Glumac se od prve supruge razveo dok je bio u zatvoru.

Knjige

"Godina prođe, dan nikad"

U svojoj prvoj knjizi Žarko je govorio o svojoj kazni, koju mu je sudbina dodelila, ulogu bez dublera.Govori o tome kako smo svi mi samo obični, smrtni grešnici. Pisao je o onom najvažnijem ovozemaljskom, a to je kajanje.

"Druga knjiga"

Laušević je u prvom delu opisao svoj život pre i posle tragedije 1993, kada je nakon svađe u kafani u Podgorici ubio dve i ranio jednu osobu, zbog čega je najpre osuđen na 13 godina robije. Drugi deo bavi se njegovim životom nakon presude i četri i po godine provedene u zatvoru.

"Sve prođe, pa i doživotna"

Zbog sasvim neobičnog autorskog stava, ova bi dnevnička knjiga, verujem, prošla i najstroži izbor za listu vrhunskih u svojoj književnoj vrsti, ističe Vida Ognjenović.Slavni glumac napisao je svoju treću knjigu "Sve prođe, pa i doživotna" u kojoj na uvid javnosti daje dramatični zatvorenički dnevnik iz Zabele gde je proveo dve i po godine, a gde je premešten iz crnogorskog zatvora u Spužu u kome je bio 25 meseci.

Na kraju knjige je izračunao, navodi Vida Ognjenović u predgovoru, da je u tim kazneno-popravnim ustanovama proveo 1.669 dana.

Na hiljaditi dan je u dnevniku ispod naslova "Hiljadu dana" napisao samo jednu rečenicu: "I isto toliko noći."

"Padre, idiote"

"Ti prvi dani, nedelje, van zatvorskih zidina, spuških, zabelskih, ili onih najsumornijih, u Centralnom zatvoru, mogli bi da stanu u jedan jedini Arsenov stih: „Kao poslije bolesti, opet učim jesti, hodati...“

Ovako počinje knjiga "Padre idiote" glumca i pisca Žarka Lauševića. Posle tri knjige ispovesti pod zajedničkim podnaslovom "Dnevnik jedne robije", proslavljeni umetnik u ovoj knjizi ispisuje dane svog života na slobodi posle više od četiri godine i sedam meseci provedenih u nekoliko zatvora Crne Gore i Srbije.

"U ovoj zemlji se u svemu kasni, samo se umire pre vremena"

15. novembra 2023. Žarko Laušević je izgubio životnu bitku sa kratkom i teškom bolešću, rakom pluća. Boravio je danima na bolničkom lečenju, a sredinom prošlog meseca stigla je informacija da mu se stanje poprilično pogoršalo. Slavni glumac je sredinom avgusta primljen u bolnicu zbog dijagnostikovanog raka pluća, kako je pisala Republika.

O Žarku su reklu i od njega se oprostili..

- Kada nam ode neko drag, odu i delovi našeg života sa njima. Čudno su nam se preplitali životi ! Na kraju smo postali saradnici i prijatelji. Zbogom Žare, zbogom moj Živojine Mišiću - napisao je Hadži Nenad Marić

Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić ocenio je da je Lauševićeva smrt veliki gubitak za kinematografiju. Pantelić je rekao da je Laušević možda poslednja velika glumačka zvezda jugoslovenske kinematografije.

- Ozbiljan momak, duhovit, predan poslu, profesionalac. Zaista izrastao iz te škole Minje Delića. Gotovo svi koji su kod Minje studirali su bili ozbiljno obučeni da budu profesionalni. Tako da je Lauš iz te škole izrastao jednog ozbiljnog profesionalca i tu nije bilo nikada nikakvih problema. Nijednog momenta nismo imali dilemu da je gluma za nas jako važna i da se ona spaja sa našim životima. On je prijatelj, on je brat - rekao je Branislav Lečić u jednom intervjuu.

- On je zaista jedna posebna ličnost, gde god da ga gledam upijam, ne trepnem jer ima takvu harizmu i žao mi je što su godine prolazile, a on nije bio tu. Ima neverovatnu težinu i moć da nam svima pokaže koliko je ta njegova nesreća još dublja i dramatičnija. Kada sam ga prvi put videla, došao je u Zvezdara teatar da pogleda predstavu i ušao je u garderobu, nisam znala da je tu, ništa nismo rekli jedno drugom, samo smo stajali zagrljeni i plakali, i to je nešto posebno što imam sa njim - izjavila je jednom prilikom glumica Danica Maksimović.

Nakon što je preminuo usled duge i teške bolesti, od Lauševića se oprostio ceo glumački svet. Poruke tuge, žala i sećanja nizale su se na društvenim mrežama, a onda je došao red i na mima Karadžić sa kojim Laušević nije pričao dugih dvadeset godina, a pomirili su se na sahrani Dragana Gage Nikolića.

"Putuj s anđelima, moj dobri kume, i pozdravi nam sve drage i voljene, ima ih tamo dosta", napisao je Mima na Instagramu.

Pamtićemo ga po ovim rečima:

"Oni koji duboko vole nikad ne ostare; ako i umru od starosti, umru mladi."

"Reči mogu biti opasno oružje ako se nađu u rukama iskusnog ratnika."

"Sve laži, sve pakosti, sva nespokojstva ovog sveta dolaze iz sumnje. Da nema sumnje ne bi bilo toliko zla."

"U dobru svi su tu, a kada dolaze teška vremena svi se sklanjaju. Izgleda, ne vole da nose teret drugih koji se ne plaća."

"Svi mi putujemo snovima. Svi smo putnici na autoputu života. Skitnice na kolovozu čežnje. Beskućnici u domu ljubavi. Borci u ratu tuge. Izgubljeni tražimo. Neshvaćeni shvatamo. Nevoljeni volimo. Nesigurni se nadamo. I svi smo isti. I svi smo razliciti."