Šta žene treba da rade na Spasovdan, a šta da izbegavaju: Stara verovanja i običaji koji se i danas poštuju
Spasovdan, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, danas se obeležava širom Srbije, a u narodnoj tradiciji posebno mesto imaju običaji koje su žene vekovima poštovale kako bi sačuvale mir, zdravlje i blagostanje porodice.
Ovaj praznik, poznat i kao Vaznesenje Gospodnje, oduvek se smatrao danom kada treba izbegavati svađe, teške poslove i loše misli.
Naše bake verovale su da žene na Spasovdan treba da budu posebno smirene i posvećene domu i porodici. Dan je započinjao molitvom, odlaskom u crkvu i paljenjem sveće za zdravlje ukućana.
U mnogim krajevima Srbije običaj je bio da žene rano ujutru umiju lice vodom u koju je potopljeno lekovito bilje, verujući da to donosi zdravlje i lepotu tokom cele godine.
Običaji koji se poštuju na Spasovdan, pogotovo žene
Postojalo je i verovanje da na Spasovdan ne treba prati veš, šiti, plesti niti raditi teške kućne poslove, jer se smatralo da bi to moglo doneti nemir i neslogu u kuću. Posebno se izbegavao rad u polju i bašti, pošto se verovalo da bi usevi mogli stradati od nevremena i grada.
Žene su nekada na ovaj praznik izbegavale i rasprave, ogovaranje i ružne reči. Smatralo se da ono što čovek izgovori na Spasovdan može pratiti porodicu tokom cele godine, pa su stariji savetovali da se tog dana govori tiho, mirno i sa poštovanjem.
U pojedinim delovima Srbije postojao je običaj da žene prave male krstove od leskovih grančica i stavljaju ih u dvorište, baštu ili štalu kao zaštitu doma i ukućana od bolesti i nesreće. Verovalo se i da na Spasovdan kuća treba da bude čista i mirisna, ali da se veliko spremanje završava dan ranije.
Trpeza za Spasovdan
Na trpezi su se najčešće nalazili jednostavni domaći specijaliteti, cicvara, sir, mleko i prve jagode, za koje se verovalo da donose sreću i napredak. Mnoge žene i danas poštuju običaj da na Spasovdan porodica ruča zajedno, jer se smatra da upravo zajedništvo tog dana donosi mir i blagostanje u dom.
