Crni luk i SLANINA - IDEALNA KOMBINACIJA! Nemojte da se odričete ove hrane, veoma je zdrava, ali pod ovim uslovom

Voće, povrće, celovite žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orašasti plodovi….sve su to namirnice koje uvek spominjemo u kontekstu zdrave prehane i za njih, verujem, već svi dobro znamo da bi bilo poželjno uključiti ih u svoju prehranu.

Ipak, šta je s nekim namirnicama koje već dugi niz godina tradicionalno koristimo u našoj prehrani, namirnice na kojima su odrasli naši roditelji, bake i dedovi poput svinjske masti, slanine i luka?

Mogu li i one naći svoje mesto u našoj prehrani i u kojoj količini?

SVINJSKA MAST

Svinjska mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu jesti ili zaobići. Iako se dugi niz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno. Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, svinjska mast ima oko 40 posto zasićenih masti, oko 50 posto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 posto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).

DOKTORKA POSAVETOVALA STARIJE OD 50 GODINA: "Čak iako nemate bolove u kostima preventivno bi trebalo da konzumirate ove dve stvari!"

DOKTORKA POSAVETOVALA STARIJE OD 50 GODINA: "Čak iako nemate bolove u kostima preventivno bi trebalo da konzumirate ove dve stvari!"

HLEB NE GOJI! Postoji SEDAM razloga zašto ga ne bi trebalo izbaciti iz ishrane, reguliše probavu i ODLIČAN je za kosu i kožu

HLEB NE GOJI! Postoji SEDAM razloga zašto ga ne bi trebalo izbaciti iz ishrane, reguliše probavu i ODLIČAN je za kosu i kožu

Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, no osim toga, kao i sva ostala ulja i manoće sadrži i dosta kalorija zbog čega treba biti oprezan s korištenom količinom. Zapravo dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebao prelazati maksimalnih 30%.

Osim što masnoće iz masti očigledno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.

Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.

SLANINA

Masti u slanini su oko 50% mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40% zasićena i 10% višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u prehrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da unos Holesterola ima manje učinke na nivo holesterola u krvi.

Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može povećati određene čimbenike rizika za bolesti srca, studije još uvek nisu nisu uspele dokazati nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.

Meso je očigledno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u slanini možemo naći vitamine B skupine, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Još jedna stvar koju moramo imati na umu kod konzumacije slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega oprezni s unosom moraju biti ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska. 

Kupujete li slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji ako se podvrgnu visokoj temperaturi prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.

Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100g i oko 40% od toga je masnoća, slanina je vrlo kvalitetna namirnica koja može itekakao naći mesto na svome tanjiru – ključ je naravno u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.

Luk je bogat hranjivim supstancama, ima malo kalorija, ali ima puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana. Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, hranjive supstance koja su uključene u regulaciju imunološkog zdravlja, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulama koje se nazivaju slobodni radikali.

Luk je takođe bogat vitaminima B skupine, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 — koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji živaca.

Na kraju, oni su dobar izvor kalijuma, minerala koji je zaslužan za normalnu staničnu funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilna rad nervnog sastava , rad bubrega i kontrakciju mišića. Luk sadrži antioksidanse i spojeve koji se bore protiv upala, smanjuju trigliceride i nivo kolesterola – a sve to može smanjiti rizik od srčanih bolesti.

Njihova snažna protuupalna svojstva takođe mogu pomoći u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe je dokazano da luk smanjuje nivo holesterola. Zbog mnogih korisnih spojeva koji se nalaze u luku, njegova konzumacija može pomoći u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i potiče zdravlje probavnog sustava, što može poboljšati imunološku funkciju.

Dodavanje više luka vašoj prehrani jednostavan je način da poboljšate svoje celokupno zdravlje, piše ordinacija.hr.