Dobila je novi posao i IZNENADAN BOL U GRUDIMA: Lekari ustanovili da je ono NAJGORE - Ne znaš koliko ti je vremena ostalo

Kada je Australijanka Bijanka Riks 2022. godine krenula kući s posla s oštrim bolovima u grudima, nije ni sanjala da će to biti početak noćne more koja će joj zauvek promeniti život. 

Tada 37-godišnjakinja upravo je napravila hrabar korak – preselila se iz Brizbejna u Tuvumbu u Kvinslendu kako bi preuzela novu lidersku poziciju u oblasti ugostiteljstva. 

Bio je to "posao iz snova" – otvaranje i vođenje potpuno novog restorana sa vrhunskim biftecima, kao i potpuno uranjanje u život novog grada. 

Ali usred jedne smene, Bijanka je počela da oseća neizdržive bolove u grudima. 

Isprva je mislila da je u pitanju stres i anksioznost nakon meseci rada bez prestanka, ali kako se bol pojačavao dok je vozila kući, počela je da se plaši najgoreg. 

- Počela sam da vozim i pomislila – nešto ozbiljno nije u redu. Idem u hitnu. Mislila sam da imam srčani ili moždani udar - rekla je za FEMAIL. 

Srećom, poslušala je svoju intuiciju i donela pravu odluku. 

Lekari su isprva sumnjali na kamen u žuči jer joj je jetra bila uvećana, ali usledila je lavina testova, magnetna rezonanca, EKG i analize krvi koje su otkrile nešto mnogo ozbiljnije. 

Do tog trenutka, Bijanka nije imala nikakve druge simptome i osećala se sasvim uobičajeno u svakodnevnom životu. 

- Naravno, sada kada se osvrnem, vidim da su neki znaci bili tu. Ali, pošto sam radila smene, nisam jela redovno zbog radnog vremena u ugostiteljstvu... Nisam primetila ništa neuobičajeno. Osećala sam se sasvim dobro - rekla je. 

Samo 12 sati kasnije, upućena je onkologu, a rutinski PET skener otkrio je dijagnozu koja joj je okrenula svet naglavačke – rak debelog creva u četvrtoj fazi, koji se već proširio na jetru. 

Ipak, umesto da je ta šokantna vest slomi, Bijanka je reagovala s pozitivnošću i odlučnošću da što pre vrati svoj život na pravi put. 

- Ja sam osoba koja voli da zna gde stoji. Znala sam da to nisu dobre vesti, ali većina toga nije bila pod mojom kontrolom. Moja misao je bila: 'U redu, koji je plan? Šta radimo? Koji su sledeći koraci?' - objasnila je ona. 

Umesto da se vrati kući i novom poslu, te sedmice je ostala u bolnici na dodatnim analizama, prešla na tečnu ishranu i sa lekarima započela hitan plan lečenja. 

Tokom tih pet haotičnih dana, ugrađen joj je portokat – cevčica direktno u srce, kako bi primala hemioterapiju. 

- Umesto da mi stalno traže novu venu, ovo su ugradili jer ponekad moram da primam terapiju više puta dnevno, nedeljno ili mesečno - rekla je. 

Plan je bio da se tumori na jetri smanje hemioterapijom, a zatim da se izvrši hirurško uklanjanje debelog creva. 

Od tada, Bijanka je prošla kroz beskrajne, iscrpljujuće cikluse hemoterapije na svake dve nedelje. 

- Imala sam veliku sreću da me je moj poslodavac, s kojim radim skoro 20 godina podržavao. Radili smo od srede do nedelje, pa bih u ponedeljak primala hemioterapiju, utorak se oporavljala, a od srede se vraćala na posao. Ako nisam bila dobro, radila bih administrativne poslove - prisetila se ona.

Tokom terapija, borila se s mučninom, povraćanjem, ranama u ustima zbog kojih nije mogla da jede, i užasnim osipima od hemoterapije zbog kojih nije mogla da otvori oči niti da govori. 

Uprkos svemu, pokazala je neverovatnu snagu – radila je puno radno vreme do maja ove godine, noseći se sa umorom, bolovima i emotivnim iscrpljenjem. 

Istovremeno je živela sama, sama se finansirala i oslanjala se na dobrotu prijatelja, kolega, porodice i čak potpunih neznanaca koje je upoznavala tokom lečenja. 

Nažalost, uprkos svim naporima, rak nije reagovao na terapiju kako su lekari očekivali. 

- Nažalost, stvari nisu išle po planu. Gotovo tri godine kasnije, još uvek primam redovne terapije, ali operacija više nije opcija - rekla je. 

Prošle godine, lekari su odlučili da njenom telu i imunitetu daju predah. Ali već posle dva meseca bez terapije, rak se brzo proširio na pluća – pokazujući koliko je agresivan i da više ne postoji šansa za operaciju. 

Srceparajuće, više nema ni opcije za hemioterapiju: 

- Sada je sve u rukama mog tela i raka. Vreme će pokazati." Zbog fizičkog i finansijskog pritiska koji više nije mogla sama da izdrži, morala je da napusti posao, proda stan i preseli se kod roditelja kako bi se potpuno posvetila svom zdravlju. 

- Morala sam da vratim neke dugove, da platim raskid ugovora o zakupu u Tuvumbi i da se vratim u Redklif, a sada živim od onoga što mi je ostalo - rekla je. 

Iako su joj rekli da joj je vreme na zemlji kraće nego što je očekivala, Bijanka svakodnevno pokušava da izvuče maksimum iz života, ima ciljeve i ostaje pozitivna. 

- Bilo je teških dana i još težih nedelja, ali blagoslovena sam neverovatnom podrškom - rekla je. 

- Ne znaš koliko ti je vremena ostalo. Zato jedi sav sir koji voliš, popij to vino i reci nekome da ga voliš - dodala je.