IGNORISAO JE UMOR i glavobolje misleći da su bezazlene – dijagnoza koja je usledila ZAUVEK MU JE PROMENILA ŽIVOT
Bio je umoran a onda je dobio najgoru dijagnozu.
U oktobru 2025. godine Šejn Kromer (35) iz Notingema u Velikoj Britaniji počeo je da oseća niz neobičnih tegoba koje je u početku pripisivao stresu i iscrpljenosti. Kao otac 20-mesečnog sina Elijaha, kojeg odgaja sa suprugom Laurom, verovao je da su umor i česte glavobolje jednostavno deo užurbanog porodičnog života.
Osim toga, počeo je da primećuje probleme sa vidom, ali ni to ga nije previše zabrinulo. Mislio je da mu se samo pogoršala dioptrija, budući da je naočare nosio veći deo života.
"Bio sam stalno umoran, ali sam si govorio da će proći. Sve sam objašnjavao – roditeljstvo, manjak sna, svakodnevni stres", priseća se Šejn za UNILAD.
"Kad mi se vid pogoršao, pomislio sam da mi samo treba nova dioptrija za naočare".
Vremenom su se počele pojavljivati i druge promene. Gubio je ključeve, osećao se mentalno sporije i povremeno zaboravljao šta je uopšte radio u tom trenutku. Iako su mu simptomi pojedinačno delovali bezazleno, zajedno su stvarali obrazac koji tada nije prepoznao.
Njegova supruga Laura počela je da primećuje da nešto nije u redu. Šejn je bio sve umorniji, manje energičan i povučeniji nego inače, ali ni tada niko nije slutio koliko je situacija ozbiljna. Stanje se naglo pogoršalo kasnije tog meseca. Šejn je osećao stalni pritisak iza oka i uha, praćen ekstremnim umorom.
Presudan trenutak dogodio se kada je pao pokušavajući da podigne svog malog sina, što je bio jasan alarm da mora da potraži lekarsku pomoć.
Nakon pregleda kod lekara opšte prakse, hitno je upućen u bolnicu, gde su pretrage otkrile više tumora na mozgu. Ubrzo mu je dijagnostikovan difuzni gliom srednje linije – redak i vrlo agresivan oblik raka koji se najčešće javlja kod dece i mlađih odraslih osoba. "Stvarnost me pogodila poput zida", rekao je Šejn, "Najgore nije bilo razmišljati o sebi, nego o Lauri i Elijahu – o tome šta bi značilo da nisam tu za njih".
Nakon 30 sesija radioterapije, lekari sada procenjuju da li Šejn može da učestvuje u kliničkom ispitivanju novih terapija. Paralelno sa borbom za sopstveno zdravlje, odlučio je da iskoristi svoj glas kako bi podigao svest o tumorima mozga i podržao osnivanje Centra izvrsnosti za istraživanje tumora mozga na Univerzitetu u Notingemu.
"Ako osećate da nešto nije u redu, nemojte to ignorisati. Slušajte ljude oko sebe koji primete promene. Postavljajte pitanja i tražite dodatne pretrage. Tumori mozga ne biraju. Porodice zaslužuju bolje mogućnosti, efikasnije tretmane i više nade nego što je danas dostupno", poručuje.
