Tihi ubica koji ne boli dok ne bude kasno: Evo kako da na vreme prepoznate začepljenje krvnih sudova

Začepljenje krvnih sudova razvija se postepeno i često godinama ne izaziva jasne simptome. Upravo zbog toga stručnjaci ovu pojavu smatraju jednim od najopasnijih faktora rizika za srčani i moždani udar.

Prema podacima Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv SAD, najčešći uzrok začepljenja krvnih sudova jeste ateroskleroza, stanje kod kog se masne naslage, holesterol i druge materije postepeno nakupljaju na zidovima arterija.

Šta je zapravo začepljenje krvnog suda

Kada se unutar arterija formiraju naslage, prostor kroz koji krv prolazi postaje sve uži. Zbog toga organi i tkiva mogu dobijati manje kiseonika i hranljivih materija.

Kako navode u MedlajnPlusu, ateroskleroza može zahvatiti krvne sudove srca, mozga, nogu i drugih delova tela, a često dugo prolazi bez simptoma.

Prvi simptomi koje ljudi često ignorišu

Problem je što se simptomi najčešće javljaju tek kada je krvni sud već značajno sužen.

• brzo zamaranje
• nedostatak vazduha pri naporu
• osećaj pritiska u grudima
• hladne šake i stopala
• vrtoglavica
• slabija fizička izdržljivost

Prema Američkom udruženju za srce, mnogi ljudi ne primete prve znake bolesti krvnih sudova sve dok ne dođe do ozbiljnije komplikacije.

Bol u nogama može biti važan znak upozorenja

Ukoliko su krvni sudovi nogu suženi, može se javiti bol tokom hodanja koji prolazi nakon odmora.

Ovo stanje poznato je kao periferna arterijska bolest. Kako navode u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti SAD, bol, grčevi ili slabost u nogama tokom aktivnosti mogu ukazivati na smanjen protok krvi.

Začepljenje krvnih sudova srca

Kada su zahvaćene arterije koje hrane srce, mogu se javiti:

• bol ili stezanje u grudima
• kratak dah
• ubrzan zamor
• nelagodnost u ramenima, vratu ili vilici

Prema Majo klinici, koronarna bolest arterija često ostaje neotkrivena sve dok ne izazove srčani udar, anginu ili druge komplikacije.

Simptomi kada su ugroženi krvni sudovi mozga

Suženje arterija koje snabdevaju mozak može povećati rizik od moždanog udara.

Znakovi upozorenja mogu uključivati:

• iznenadnu slabost jedne strane tela
• probleme sa govorom
• utrnulost lica, ruke ili noge
• probleme sa vidom
• iznenadnu vrtoglavicu

Američko udruženje za moždani udar upozorava da se kod ovih simptoma mora odmah pozvati hitna pomoć jer je vreme presudan faktor.

Ko ima najveći rizik

Rizik od začepljenja krvnih sudova povećavaju:

• pušenje
• visok krvni pritisak
• povišen holesterol
• dijabetes
• gojaznost
• nedovoljna fizička aktivnost
• porodična istorija bolesti srca

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu, a veliki deo slučajeva povezan je sa faktorima rizika koji se mogu kontrolisati.

Može li se problem otkriti na vreme

Dobra vest je da se rizik može proceniti i pre nego što dođe do ozbiljnih komplikacija.

Lekari najčešće koriste:

• merenja krvnog pritiska
• analize holesterola
• ultrazvuk krvnih sudova
• EKG i druge kardiološke preglede

Redovne kontrole posebno su važne kod osoba koje imaju više faktora rizika.

Kako smanjiti rizik od začepljenja krvnih sudova

• prestanite da pušite
• kontrolišite krvni pritisak
• održavajte zdrav nivo holesterola
• budite fizički aktivni
• hranite se uravnoteženo
• održavajte zdravu telesnu težinu
• redovno odlazite na preventivne preglede

Tihi ubica se zaustavlja prevencijom

Začepljenje krvnih sudova često se razvija tiho i bez jasnih upozorenja, zbog čega mnogi ljudi ne znaju da problem postoji sve dok ne dođe do srčanog ili moždanog udara.

Upravo zato stručnjaci savetuju da se simptomi poput kratkog daha, bola u nogama, pritiska u grudima i iznenadnog zamaranja ne ignorišu, posebno kod osoba koje imaju povišen pritisak, visok holesterol ili dijabetes.