CENE ENERGENATA U AMERICI PADAJU, U EVROPI RASTU: Šta se dešava na tržištu i da li je EU pred kolapsom?
Zašto cene energije u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama zadnjih nedelja idu suprotnim smerom – u Americi padaju, dok se u pojedinim članicama EU cena energije udvostručila u poslednja dva meseca?
U SAD-u upozoravaju kako je prerano za slavlje, jer su cene energenata sklone nepredvidljivim i snažnim promenama, ali očigledno je kako su cene nafte na američkom tržištu u poslednja dva meseca pale su 30 posto. Prema ključnom američkom benchmarku sirova nafta sada je već ispod 90 dolara za barel, te se crne prognoze eksperata, prema kojima će nafta doseći više od 200 dolara za barel, počinju činiti kao zastrašivanje.
NEMCI U PROBLEMU: Evo koliko će plaćati gas od oktobra!
"RUSIJA DOBITNIK KRIZE NA TRŽIŠTU ENERGENATA" Amerikanci očajnički priznali gorku istinu
PAD CENA NAFTE NA TRŽIŠTU: "Crno zlato" ispod 100 dolara za barel, da li će ova situacija doprineti padu inflacije?
Amerika trenutno po pitanju cena energije ima koristi od niza globalnih vesti (usporavanja kineske ekonomije, snižavanje kamatnih stopa u Kini…) koje govore o smanjenju potražnje za ključnim energentom, te je jasno kako je, za razliku od EU, puno manje zavisna od uvoza ruskog gasa i nafte. To je dovelo do pada cene benzina na skladištima u Sjedinjenim Državama ispod 4 dolara po galonu, što ispada oko dvostruko jeftinije nego što je trenutno oko dvostruko jeftinije nego u nizu članica EU. Razlike u tome kako nakon invazije na Ukrajinu energetski prolaze EU i SAD postaju dramatične. Sredinom ovoga meseca cena energije u Evropi oborila je novi rekord te pritisak energetske neizvesnosti preti početkom recesije na starom kontinentu.
Najveća drama zbiva se na najvećem i najvažnijem evropskom tržištu, nemačkom: cene električne energije za sledeću godinu porasle su na 477,5 evra za megavat/sat, što je šest puta više nego u istom razdoblju lani, a dvostruko više nego pre samo dva meseca. Tržišni akteri u Evropi, čini se, predviđaju kako će problemi u nabavci gasom i naftom biti toliki da tokom zime neće biti moguće proizvesti dovoljno električne energije. I cene energije za dan unapred početkom ovoe nedelje u Nemačkoj su takođe oborile rekord. Taj cenovni udar posledica je talasa vrućine i suše, zbog čega je poraslo korištenje klima uređaja i svih rashladnih kapaciteta.
U EU rast cena energije stoga ima puno značajniji uticaj na kretanje indeksa potrošačkih cena te, posledično, na standard građana, dok su ugroženi poslovni modeli velikog broja energetski intenzivnih biznisa.
Evropske nacije na različite načine pokušavaju se dovesti u stanje kakve-takve energetske sigurnosti te smiriti divljanje energetskih troškova. U Francuskoj, na primer, planiraju potpuno nacionalizovati Electricite de France SA, problematičnu kompaniju koja vodi operacije s nuklearnim elektranama. Trenutno su proizvodni kapaciteti francuskih nuklearki relativno niski. Na nivou EU očigledan je nedostatak hidroenergetskih izvora, kao i proizvodnje energije sagorevanjem uglja. Sve diže pritisak na rast cena; amsterdamski indeks za gas udvostručio se od juna.
Pod najvećim pritiskom je Nemačka, gde su vlasti već odlučile deo energetskog troška prebaciti na domaćinstva. Izračunali su kako će prosečni viši trošak za nemačko domaćinstvo iznositi oko 290 evra godišnje, a to poskupljenje stupa na snagu od oktobra.
- Novi namet posledica je Putinovog ilegalnog rata i agresije protiv Ukrajine što je izazvalo veštačku nestašicu - izjavio je u Berlinu ministar privrede Nemačke Robert Habek.
Deo siromašnijih potrošača u Nemačkoj dobiće kompenzaciju, jer bi im novi namet mogao biti preveliki izazov. Nemačke vlasti, tumače analitičari, nemaju za cilj uvođenjem novih nameta samo pokriti rastuće energetske troškove, nego i uticati na smanjivanje potrošnje. Samo uz osetno nižu potrošnju Nemačka može prezimiti bez ruskog gasa. Prema računicama nemačkih vlasti samačko domaćinstvo trpeće dodatni godišnji trošak novih energetskih nameta od 97 evra, dok će četvoročlano domaćinstvo plaćati 290 evra više.
Pojedina domaćinstva dobijaće subvencije za grejanje. Više značajnih nemačkih energetskih kompanija traži od vlade poskupljenja za potrošače, kako bi se izbegao efekt domino bankrota u energetskom sektoru. Trgovci gasom pokušavaju agresivno osigurati isporuke kupcima, ali je sistem pravila koji određuje cenovne prilagodbe takav da su mnogi tržišni učesnici pred pretnjom insolventnosti, što bi moglo dovesti do sistemskog kolapsa.
Za razliku, Amerikanci procenjuju kako bi cene nafte mogle dalje padati ako Iran potpiše novi nuklearni sporazum, što se čini izglednim nakon što su se odmakli od zaheva da SAD skinu Islamsku revolucionarnu gardu s liste terorističkih organizacija. Dok se dodatnih milion barela iranske nafte na tržištu očekuje kao dodatno relaksiranje, ključni američki rizici su u rastu kamatnih stopa odnosno troškova finansiranja.
Kad cene nafte padaju, kao što je sada slučaj u SAD-u, može se očekivati snižavanje troškova za značajni deo industrije i poljoprivrede. Stoga za Amerikance raste nada da će izbeći iskustva iz 1970. i 2008. kad su cene najvažnijeg energenta podstakle inflaciju i otežale biznis.