Do 2030. godine ostaćemo bez ovih valuta: Bugarski lev je samo početak

Do 2030. svet novca verovatno neće izgledati isto: neke nacionalne valute biće ugašene ili zamenjene (npr. prelaskom na evro), druge će se regionalno ujediniti (projekti poput „Eco“ u zapadnoj Africi), a treći pravac predstavlja naglo širenje digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC), koje ne ukidaju valutu – ali menjaju način na koji je koristimo. 

Umesto senzacionalističkih prognoza "koja tačno valuta nestaje", donosimo pregled najrealnijih scenarija potkrepljenih dostupnim zvaničnim dokumentima i aktuelnim odlukama.

Siguran slučaj: Bugarski lev odlazi u istoriju - Bugarska prelazi na evro 1. januara 2026.

Najkonkretniji i faktički potvrđen primer "nestanka" jedne valute u skorom roku je bugarski lev: EU je u julu 2025. dovršila potrebne pravne korake i dala zeleno svetlo da Bugarska uvede evro 1. januara 2026. godine. Time lev odlazi u istoriju, a Bugarska postaje 21. članica evrozone. 

Zašto je ovo važno za 2030.?

Širenje evrozone do 2026. postavlja presedan i pritisak na druge članice EU van evra (Švedska, Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija, Danska). 

Iako te zemlje trenutno ne imaju fiksne rokove, proces Bugarske može podstaći nove rasprave do 2030. o ubrzanju konvergencije - makar političke.

Ambiciozan, ali odlagan: "Eco" - zajednička valuta za zapadnu Afriku

ECOWAS (Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država) već godinama planira uvođenje zajedničke valute "Eco". Rokovi su više puta pomerani; poslednji zvanični cilj bio je 2027., uz priznanje da postoje značajne tehničke i političke prepreke. Ako do 2030. dođe do pune implementacije, to bi značilo gašenje više nacionalnih valuta članica u korist jedne zajedničke. Realno, projekat je i dalje na dugom štapu, ali ostaje najveći potencijalni "valutni događaj" u razvojnim regionima. 

Zašto je ovo važno?

Regionalne unije nude veće tržište, nižе troškove transakcija i monetarnu stabilnost, ali traže odricanje dela suvereniteta i stroge fiskalne/monetarne kriterijume. Do 2030. ekonomska konvergencija i institucionalna spremnost biće ključ: ako ne bude pomaka, "Eco" će samo ostati ideja, ukoliko uspe, biće to najveća promena valutne mape izvan Evrope.

Nove forme stare valute: CBDC – digitalna verzija dinara, evra ili dolara

CBDC (digitalne valute centralnih banaka) ne ukidaju valutu, ali radikalno menjaju način upotrebe (plaćanja, programabilnost, offline transakcije, širi pristup finansijama). Istraživanje i pilot-projekti eksplodirali su posle pandemije: od Indije (e-rupija) i Kine (e-CNY) do Nigerije (eNaira) i Jamajke (JAM-DEX). Globalno, većina centralnih banaka istražuje, testira ili pilotira CBDC, a deo zemalja je u odmakloj fazi. 

Do kraja decenije možemo očekivati da više velikih ekonomija uvede šire dostupne CBDC-e (bar u pilot-režimu), posebno u segmentima malih plaćanja, pomoći države i kros-graničnih transfera. Valute neće "nestati", ali keš i klasični elektronski novac dobiće ozbiljnu konkurenciju u vidu državnog digitalnog novca.

Kada nacionalna valuta "pukne": Primer Zimbabvea i uvođenje ZiG (2024)

Ako postoji primer radikalne promene valute zbog gubitka poverenja, to je Zimbabve. Posle godina inflacije i nagle devalvacije, država je 2024. uvela ZiG (Zimbabwe Gold) – novu valutu delom potkrepljenu deviznim rezervama i zlatom – koja je zamenila zimbabveanski dolar. Iako model i dalje trpi šokove i korekcije, slučaj pokazuje kako ekstremna makro nestabilnost može dovesti do brisanja jedne valute i uvođenja druge. 

Države koje ulaze u spiralu hiperinflacije i erodiranog poverenja mogu biti primorane da ukinu ili rebrendiraju valutu (često uz privremeno ili trajno oslanjanje na dolar/euro u realnom sektoru). To se ne predviđa po šablonu, već zavisi od domaće politike, rezervi i reformi.

"De-dolarizacija" nije isto što i ukidanje dolara

Često se mešaju dve stvari: smanjenje oslonca na dolar u međunarodnoj trgovini i rezervama (de-dolarizacija) i ukidanje dolara - što nije na stolu. Naprotiv, izveštaji Federalnih rezervi potvrđuju da je uloga dolara i dalje preeminentna zbog veličine i dubine američkog finansijskog tržišta, pravne sigurnosti i likvidnosti. Promene u valutnim rezervama se dešavaju sporo i najčešće su inkrementalne. 

Da li sve ove promene dotiču i Srbiju?

Srbija nema najavljena razmatranja o ukidanju dinara; monetarna politika NBS je usmerena na stabilnost cena i kursnu stabilnost kroz ciljanu inflaciju i upravljanje deviznim rezervama. Ono što je relevantnije za građane i privredu do 2030. jeste digitalizacija plaćanja i mogući globalni talas CBDC-a, koji može posredno uticati na troškove prekograničnih transfera i dostupnost digitalne infrastrukture. 

Srbija Danas