Nove promene u globalnoj politici: Kakve su namere EU i koje će posledice ostaviti
Evropska privreda u suštini čeka da se konačno završi rat u Ukrajini i da oni počnu ponovo da rade, jer imaju ogromne gubitke, kaže za RTS glavna urednica "Energije Balkana" Jelica Putniković povodom najave novog paketa sankcija Rusiji.
Finansijski analitičar Vladan Pavlović kaže da se 19. paket sankcija pre svega odnosi na banke u Rusiji i trećim zemljama, i na takozvanu sivu flotu. Ističe da su Indija i Kina ključne zemlje i da bi rezultati novih sankcija mogli da se vide u Slovačkoj i Mađarskoj.
Evropska unija produžila je sankcije pojedincima povezanim sa ratom u Ukrajini za još šest meseci, a sledeće srede predstaviće predlog za devetnaesti paket sankcija Rusiji. Usmeren je na ruske sisteme plaćanja i kreditne kartice, kriptoberze i dalja ograničenja trgovine naftom.
Jelica Putniković, glavna urednica portala Energija Balkana, smatra da je to neodrživo, jer nema infrastrukture da Evropa nabavi i dovoljno nafte i dovoljno gasa, dok istovremeno, poskupljenje energenata u Evropi utiče na standard građana.
- Mislim da je to jedna geopolitička priča malo više nego ekonomska, da oni pokušavaju da daju na značaju Briselu i samo Evropskoj uniji u odnosu na Ameriku, jer ih je Tramp isključio iz pregovora sa Putinom. Zapravo imamo i najavu Trampa, ako Rusija ne krene dalje u pregovorima za okončanje rata, da će onda uvesti neke nove sankcije i ljuti se na Indiju, na primer, i Kinu zbog tih odluka da one ne poštuju njegovu naredbu, da ne kupuju više rusku naftu - kaže Putniković.
Zašto je novi paket sankcija "malo smešan"
Smatra da je novi paket sankcija Rusiji "malo smešan", kad prethodnih osamnaest, kaže, nisu dali dovoljne rezultate.
- Kad se slušaju evropski političari, oni to tako najavljuju kao da je to nešto što je 100 odsto sigurno, a mi svi opet znamo da postoji ta siva flota koja plovi i koja rusku naftu vozi do evropskih luka i imamo sad sporadično naravno i kažnjavanje tih prevoznika - ističe Putnikovićeva.
Evropska privreda i politika u raskoraku
Što se tiče poruka iz EU da se nikada više neće okrenuti ruskim energentima kada 2027. godine prestanu da ih kupuju, Putnikovićeva ocenjuje da su to dnevnopolitičke izjave koje nemaju uporište u samim ekonomskim planovima tih zemalja.
- Mislim da u suštini evropska privreda čeka da se konačno završi rat u Ukrajini i da oni počnu ponovo da rade, jer imaju ogromne gubitke zbog svega što se dešava na ekonomskom planu što se tiče energenata, a to povlači i celokupnu privredu - objašnjava Putnikovićeva.
Kako nove sankcije pogađaju ruske banke
Finansijski analitičar Vladan Pavlović kaže da se 19. paket sankcija pre svega odnosi na banke u Rusiji i trećim zemljama, i na takozvanu sivu flotu.
- U Rusiji postoji 308 banaka i oko 80 odsto njih je već pod sankcijama. Jedan deo je izbačen iz Svifta, ali nisu sve izbačene, zato što je jedan deo i dalje aktivan, zato što mora da postoji plaćanje za kasko, za naftu koju kupuju Slovačka i Mađarska, a pored toga mora da postoji plaćanje za deo hrane koja se uvozi i izvozi. Onda imate i dalje zapadne kompanije koji su aktivne u Rusiji, koje nisu napustile to tržište - navodi Pavlović.
Pretpostavlja da će sada još neke banke biti dodate na tu listu za izbacivanje iz Svifta.
- Kada su u pitanju ove treće zemlje, verovatno će se sankcionisati banke koje su omogućavale u trećim zemljama onim velikim ruskim bankama koje su van Svifta, da uđu u taj sistem opet na posredan način. Ne kaže se tačno koja su banke u pitanju, ali koristi se termin 'centralnoazijski' i mislim da je u pitanju Tadžikistan, zato što su Rusija i Tadžikistan još pre 15 godina formirali svoj nezavisni sistem plaćanja koji nije imao nikakve veze sa Sviftom - smatra Pavlović.
Indija i Kina kao ključ
Pavlović ne očekuje da svi ti napori Brisela i Vašingtona daju neki rezultat, sve dok se Kina i Indija ne budu prilagodile saradnji, zato što su te dve zemlje glavni kupci ruskih energenata – i nafte i gasa.
- Indija je već dobila tarife od 50 odsto, ali Kinu je zaista teško uceniti i primorati na saradnju zato što ne možete Kinu ucenjivati novim tarifama u situaciji kada s Kinom pregovarate o trgovinskim odnosima koji nemaju nikakve veze sa ratom u Ukrajini - rekao je Pavlović.
Posledice moguće u Slovačkoj i Mađarskoj
Možda će rezultat biti vidljiv, napominje analitičar, u slučaju Slovačke i Mađarske, koje će pre ili kasnije pod pritiskom biti primorane da se odreknu ruske nafte i gasa.
- Mađarska je već zaključila sporazum sa Šelom. Možda je to bitno i za nas, zato što se može desiti da na kraju naftovod Družba bude ukinut. Mi planiramo da se priključimo na njega, tako da to treba pratiti - zaključio je Pavlović.
Izvor: RTS
