Vučić u Japanu potpisao nešto što menja sve - Srbija postaje tehnološki lider Balkana?
Stručnjak za menadžment državne uprave i višestruku dobitnik nagrade japanske Sasakava fondacije Mihajlo Rabrenović ocenio je da će ugovori potpisani sa Japanom, tokom poslednje posete delegacije Srbije na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem toj zemlji, obezbediti i ubrzati japanske investicije, što, kako ističe, predstavlja novu šansu za srpsku privredu i ekonomiju.
"Japanci su spori u odlučivanju, ali sigurni su partneri, ukoliko mi opravdavamo to našim držanjem.
Oni su dugoročni i stabilni u svojim nastojanjima i imamo tu jednu široku lepezu od automobilske industrije do poljoprivrede. Tako da te investicije donose, što je nama dragoceno, nove tehnologije i to je na neki način potvrda i nova šansa za domaću ekonomiju koja ipak odoleva uprkos izazovima kojih ima u okruženju", rekao je Rabrenović za Tanjug.
Istakao je da je Japan tehnološki lider u oblastima robotike, mikroelektronike, automobilske industrije, kao i član grupe G7, dakle jedna od sedam najmoćnijih zemalja u svetu.
"Velika je čast sarađivati sa njima. Treća ekonomija sveta po snazi BDP-a. Mi znamo gde su oni bili tamo pred krajem Drugog svetskog rata, oni su iznikli iz pepela kao feniks. Japan je vrlo ekonomski moćna zemlja i jedan od primera demokratije, ali i socijalne pravde", kazao je Rabrenović.
Naglasio je i da je i Srbija u međuvremenu ojačala institucionalne kapacitete za saradnju, uređena je elektronska uprava, urađena modernizacija određenih propisa i debirokratizacija, tako da Japan vidi našu zemlju kao pouzdano tržište u regionu.
Tome su, kako dodaje, doprinele i diplomatske inicijative podignute na najviši nivo.
"Čini se da se otvaraju nove šanse za srpsku privredu. Dakle, otvaraju se šanse za trgovinu, za investicije, za proizvodnju. Jedan od izveštaja govori u prilog tome da postoji potencijal da se ovde oforme zajednička preduzeća i da se onda nastupa na trećim tržištima. Doduše, treba reći da bi za to bilo vrlo značajno da se u ovim razgovorima koji slede u Ujedinjenim nacijama, u razgovorima našeg najvišeg državnog rukovodstva sa predstavnicima zemalja, razmotri i pitanje carina koje su u ovom novijem periodu uvedene", ukazao je Rabrenović.
Smatra da je, u vremenu globalne krize, i te kako važno da se unapredi i proširi kontinuitet koji Srbija ima sa Japanom.
"Oko 7.000 zaposlenih ljudi u japanskim kompanijama koje su prisutne ovde, nekako su dobar temelj da sa njima unapredimo saradnju, kako trgovinsku, tako i investicionu i da diverzifikujemo rizike koji su prisutni. Ovo je ozbiljna poruka i signal da Srbija postaje važan partner Japanu u centralno-istočnoj Evropi", ukazao je Rabrenović.
Govoreći o nagradama koje je dobio od japanske Sasakava fondacije, Rabrenović je rekao da je rad sa Japancima izvanredno i jedinstveno iskustvo i izrazio zadovoljstvo što je rad njega i njegovih prijatelja prepoznat u jednom razvijenom i naprednom sistemu.
"Imao sam priliku da pronađem konkurs, imao sam tu čast da to bude prepoznato i to je bila prva saradnja. Onda je drugi korak bio za nas koji smo već bili stipendisti sa Sasakava fondacije, ponudio sam istraživanje u oblasti menadžmenta u bankama u periodu tranzicije sa dva saradnika, to su bili moji prijatelji Branko Živanović i Dejan Simić. Mi smo nakon godinu dana se potrudili i dobili smo jednu od tri nagrade", naveo je on.
Potom je, kako kaže, Sasakava fondacija objavila njihovu knjigu, a zatim je usledila i još jedna nagrada.
"Mi smo konkurisali sa jednim velikim entuzijazmom za nešto što se zove Sasakava forum. Konkurisali smo i dobili smo nagradu da organizujemo Sasakava forum na temu tranzicija u centralnoistočnoj Evropi, promene u ekonomiji, kulturi, politici, nauci. Okupili smo stručnjake iz celog sveta i eto time je Beograd opet zasjao jednim novim sjajem. Pokazali smo se kao dobri domaćini", istakao je Rabrenović.
Tanjug
