"Ratna prestonica Niš 1914-1915"

Knjigu čine svedočenja i uspomene srpskih političara, književnika, diplomata, domaćih i stranih novinara koji su boravili u Nišu od dolaska vlade i Narodne skupštine krajem jula 1914. godine, pa sve do napuštanja grada oktobra 1915. godine.

"Na osnovu svih tih zapisa jasno je da Srbija nije želela rat i da nije bila uzrok izbijanju sukoba što će potvrditi i kasniji istorijski događaji", rekao je Petrović u čitaonici u kojoj su se odvijali najdramatičniji trenuci srpske istorije na početku Velikog rata i u kojoj su šifrovani i dešifrovani telegrami najpoverljivije sadržine, podseća da je Niš u to vreme od varoši od oko 30.000 stanovnika narastao na grad sa preko 120.000 žitelja.

U gradu su duže ili kraće boravili mnogi strani novinari, a štampali su se i domaći listovi, tako da se Niš nalazio u žiži svetske i evropske javnosti i interesovanja.

Ivo Čipiko će za taj telegram primetiti da je "lakonska depeša, što je stilizovana kao da neki trgovac iz Pešte traži pošto su u Srbiji šljive", zapisano je na stranicama knjige koju je Petrović priredio.

Petrović podseća da je Niš bio mesto iz koga se odolevalo mnogim diplomatskim pritiscima i povodom italijanskih teritorijalnih pretenzija i povodom zahteva Bugarske na ustupke u Makedoniji da bi se priključila saveznicima.

Ruski diplomata Vasilij Nikolajevič Štrandman piše o Nišu kao o improvizovanoj prestonici, a Čipiko o niškim ulicama na kojima se sudaraju život i smrt, pa se očajno bore. Atmosfera iz grada, puna strepnje i nade, prenosila se ovde na obali Nišave, pod balkonom, odakle se narodu obraćao Pašić sa ministrima.

U knjizi svedoče još: Slobodan Jovanović, Slavko Grujić, Albin Hugo Kučbah, Arčibald Rajs, Dzon Rid, Milutin Bojić, Gligorije N. Trubecki, Frano Supilo, Budimir Grahovac i drugi.