Купујете полован ауто у Србији? Ако има овај детаљ, опрез: Двоструко већа шанса да му је враћена километража
Важна информација при куповини
Куповина половног аутомобила у Србији може да крије много већи ризик него што се види на први поглед. Најновија анализа тржишта половњака показала је забрињавајућу везу између аутомобила који су раније били оштећени и манипулације километражом. Код возила са евидентираном историјом оштећења чак је двоструко већа вероватноћа да је километража враћена.
За купце половних аутомобила то је посебно важан податак, јер уредна каросерија, добра унутрашњост и релативно мала километража не морају нужно да значе да је аутомобил заиста добро очуван. Возило може претходно да буде оштећено, поправљено, а затим понуђено купцу са километражом која не одговара стварном стању.
Враћање километраже двоструко чешће код оштећених аутомобила
Према истраживању познате компаније специјализоване за податке о историји возила, које је обухватило аутомобиле проверене у Србији током 2025. године, код 5,2 одсто возила са забележеним оштећењима откривена је враћена километража.
Код аутомобила без евидентиране историје оштећења тај проценат износио је 2,6 одсто.
Другим речима, анализирани подаци показују да је код половног аутомобила који је раније био оштећен вероватноћа откривања манипулације километражом била двоструко већа.
Разлог због којег враћање километраже може да буде привлачно несавесним продавцима прилично је једноставан. Аутомобили са мањим бројем пређених километара углавном су привлачнији купцима и могу да постигну већу цену на тржишту половњака.
Још један податак упозорава купце половњака у Србији
Када су подаци посматрани из другог угла, веза између враћене километраже и претходних оштећења постала је још уочљивија.
Чак 59,1 одсто анализираних аутомобила у Србији код којих је откривена враћена километража имало је и забележену историју оштећења. Међу возилима са километражом која није била означена као манипулисана, историју оштећења имало је 41,3 одсто аутомобила.
Разлика износи 17,8 процентних поена и показује због чега купац не би требало да посматра километражу и претходна оштећења као два потпуно одвојена проблема.
Зашто враћена километража може скупо да кошта новог власника?
Проблем није само у томе што купац може да плати аутомобил више него што он реално вреди. Нетачан податак о пређеној километражи може да отежа процену стварног стања мотора, мењача, вешања и других компоненти, али и планирање будућег одржавања.
Ако аутомобил на сату показује знатно мање километара него што је заиста прешао, нови власник може погрешно да процени када треба обавити одређене сервисе или заменити дотрајале компоненте.
Додатни ризик постоји код раније озбиљније оштећених возила која су поправљена најјефтинијим доступним деловима само како би поново била понуђена на продају. Споља такав аутомобил може да изгледа веома добро, док се последице неквалитетне поправке могу појавити тек након куповине.
Проблем није карактеристичан само за Србију
Слична повезаност уочена је и на другим европским тржиштима обухваћеним анализом. Међу свим анализираним земљама, 61 одсто аутомобила код којих је утврђена манипулација километражом имало је и записе о претходним оштећењима.
Код аутомобила без утврђене манипулације километражом удео возила са забележеним оштећењима износио је 47,8 одсто.
Подаци зато указују на шири образац: аутомобил са сумњивом километражом може да носи и повећан ризик да иза себе има историју оштећења.
Шта проверити пре куповине половног аутомобила?
Купци половних аутомобила због тога не би требало да одлуку доносе само на основу броја километара приказаног на инструмент табли. Сервисна документација, рачуни са претходних сервиса, доступни подаци о техничким прегледима и историји возила могу помоћи да се утврди да ли се подаци међусобно поклапају.
Важан је и детаљан преглед аутомобила пре куповине. Разлике у нијанси лака, неуједначени зазори између делова каросерије, трагови скидања појединих елемената, стање ентеријера које не одговара декларисаној километражи или неуобичајено истрошени волан, седишта и педале могу бити разлог за додатну проверу.
Истраживање је засновано на извештајима о историји возила које су корисници куповали у 18 земаља од јануара до децембра 2025. године, па резултати представљају податке из анализираног узорка, а не проценат свих половних аутомобила који се тренутно налазе на тржишту Србије.
За купца је закључак практичан: претходно оштећење аутомобила само по себи не значи да је километража враћена, али комбинација више сумњивих показатеља представља добар разлог да се историја возила детаљно провери пре него што новац промени власника.