Наши суседи имају најјефтинију храну у Европи: Потрошачка корпа "џаба"
У оквиру ЕУ, становници Луксембурга морају да имају "дубоке џепове", јер су цене тамо за 25,7 одсто више од просека. Високе цене забележене су и у Данској, Ирској, Француској, Аустрији и Малти.
Храна представља један од највећих трошкова за европска домаћинства, са просеком од 11,9 одсто укупне потрошње у Европској унији, док се у земљама попут Румуније тај удео повећава на 20 одсто. Поређење цена заснива се на индексу Евростата, где је просечна цена потрошачке корпе хране у ЕУ постављена на 100. Вредност изнад 100 означава више цене од просека, док вредност испод 100 указује на повољније цене.
Према подацима за 2024. годину, Швајцарска је убедљиво најскупља земља са индексом од 161,1, што значи да су цене хране за 61,1 одсто више од просека ЕУ. Следе Исланд (146,3) и Норвешка (130,6), земље које такође нису чланице Уније.
У оквиру ЕУ, становници Луксембурга морају да имају "дубоке џепове", јер су цене тамо за 25,7 одсто више од просека. Високе цене забележене су и у Данској, Ирској, Француској, Аустрији и Малти.
Најјефтиније у комшилуку
С друге стране, најјефтинија храна у Европи је у Северној Македонији, где су цене за 27 одсто ниже од просека ЕУ.
У оквиру Уније, Румунија је најповољнија, где је иста потрошачка корпа хране јефтинија за 25,4 одсто. Ниске цене хране карактеристичне су за Југоисточну Европу и Западни Балкан, па су Турска, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Бугарска такође значајно испод просека.
Међу највећим економијама ЕУ, цене у Немачкој и Италији су благо изнад просека, док је Француска знатно скупља. Шпанија је, с друге стране, за 5,4 одсто јефтинија од просека Уније.