Naši susedi imaju najjeftiniju hranu u Evropi: Potrošačka korpa "džaba"
U okviru EU, stanovnici Luksemburga moraju da imaju "duboke džepove", jer su cene tamo za 25,7 odsto više od proseka. Visoke cene zabeležene su i u Danskoj, Irskoj, Francuskoj, Austriji i Malti.
Hrana predstavlja jedan od najvećih troškova za evropska domaćinstva, sa prosekom od 11,9 odsto ukupne potrošnje u Evropskoj uniji, dok se u zemljama poput Rumunije taj udeo povećava na 20 odsto. Poređenje cena zasniva se na indeksu Evrostata, gde je prosečna cena potrošačke korpe hrane u EU postavljena na 100. Vrednost iznad 100 označava više cene od proseka, dok vrednost ispod 100 ukazuje na povoljnije cene.
Prema podacima za 2024. godinu, Švajcarska je ubedljivo najskuplja zemlja sa indeksom od 161,1, što znači da su cene hrane za 61,1 odsto više od proseka EU. Slede Island (146,3) i Norveška (130,6), zemlje koje takođe nisu članice Unije.
U okviru EU, stanovnici Luksemburga moraju da imaju "duboke džepove", jer su cene tamo za 25,7 odsto više od proseka. Visoke cene zabeležene su i u Danskoj, Irskoj, Francuskoj, Austriji i Malti.
Najjeftinije u komšiluku
S druge strane, najjeftinija hrana u Evropi je u Severnoj Makedoniji, gde su cene za 27 odsto niže od proseka EU.
U okviru Unije, Rumunija je najpovoljnija, gde je ista potrošačka korpa hrane jeftinija za 25,4 odsto. Niske cene hrane karakteristične su za Jugoistočnu Evropu i Zapadni Balkan, pa su Turska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Bugarska takođe značajno ispod proseka.
Među najvećim ekonomijama EU, cene u Nemačkoj i Italiji su blago iznad proseka, dok je Francuska znatno skuplja. Španija je, s druge strane, za 5,4 odsto jeftinija od proseka Unije.
