Цене станова у Србији дивљају али - стручњак тврди да би пад био аларм за узбуну: "Не треба се жалити на цене"
Финансијски консултант Владимир Васић изјавио је да уколико би дошло до пада цена некретнина у Србији последице тога би осетили и грађани, и банке и инвеститори.
Он је истакао да када дође до пада цена непокретности то онда значи да постоји велики проблем на економском тржишту који би се одразио на све.
Васић је за Танјуг рекао, говорећи о ценама некретнина, да се не треба много "жалити" на цене непокретности, већ да треба радити на повећању плата како би се омогућила лакша куповина непокретности јер је то, према његовим речима, померање економије напред.
Додао је да је за 20 година цена некретнина у Србији порасла од 2,4 до 2,7 пута с обзиром на то да је 2006. године просечна цена некретнина у Београду 1.300 евра док је то сада 3.200.
- Иако се чини да је сада лакше купити некретнину јер је пре 20 година просечна плата била 250 евра а сада је 990, наравно да је притисак на велике градове изражен. Ми смо са нашим тимом правили анализе како то изгледа у Бечу, Загребу и Београду и врло је слична ситуација јер сви желе да буду у центру и великом граду. Чини ми се да ту може да дође до изражаја улога државе да проба мало да смањи тај притисак на градове - изјавио је он.
Коментаришући то што се неки станови у Србији продају и за 15.000 евра по квадрату, Васић је рекао да ће увек бити некретнина које се продају "по објекту", и оценио да је стан од 15.000 евра по квадрату вероватно редак случај, јединствен стан.
Тај репер од 15.000 евра по квадрату не значи да не можете да купите стан јер се продају станови у Београду и за 2.800 евра по квадрату, истакао је он и додао да је другим градовима у Србији цена стана по квадрату знатно повољнија.
Одговарајући на питање шта је кључни узрок оваквог раста цена некретнина у Србији, Васић је рекао да је комбинација инфлације, каматних стопа и чињенице да људи на Балкана веома воле опипљиве ствари, с обзиром на то да у Србији скоро 80 одсто грађана поседује неку непокретност што у другим европским земљама није случај јер тамо већина људи изнајмљује непокретност.
- Ми смо ти који волимо да имамо опипљиве ствари, с једне стране то је традиција а с друге то је наше виђење инвестирања и неко ко тражи стан, односно кров над главом и онај ко је инвеститор заправо јуре исту непокретност, тако да се ту такмичимо. Када томе додате да нема алтернатитве инвестирању и развијању тржишта капитала, онда новац или носите у банку или улажете у непокретност - објаснио је он.
Извор: Танјуг
