Ево шта значи одлука Владе да забрани извоз нафте: Огласила се министарка Ђедовић Хандановић
Влада Србије донела је данас на ванредној седници хитну одлуку о забрани извоза сирове нафте, дизела и бензина. Овај потез државе, који остаје на снази до 19. марта, донет је са једним јасним циљем да се минимализује удар глобалног енергетског хаос на српско тржиште, сачувају залихе горива и заустави драматичан скок цена.
У пракси, ова одлука значи да су нафтне компаније у обавези да гориво задрже на домаћем тржишту, уместо да га, вођене већом зарадом, извезу у земље где су цене тренутно знатно више услед глобалне кризе.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић објаснила је да држава на овај начин покушава да сачува стандард грађана у тренутку када светске берзе дивљају.
- Забрана се односи на извоз дизела, бензина и сирове нафте свим видовима транспорта до 19. марта након чега ћемо доносити даље одлуке. Суштина ове забране је заштита домаћег тржишта од несташица и скока цена, а услед глобалних поремећаја на светском тржишту - изјавила је Ђедовић Хандановић.
Она је подсетила и да је Србија земља у којој грађани плаћају нафтне деривате јефтиније у односу на њихову реалну цену на берзи, те да држава чини све да заштити грађане и привреду.
Од чега нас забрана заправо штити?
Значај ове одлуке постаје много јаснији када се сагледа шира економска слика. Да Влада није зауставила извоз, слободно формирање цена према побеснелом светском тржишту претило би да изазове ланчану реакцију која би се осетила много даље од самих бензинских пумпи.
Економиста и професор др Љубодраг Савић упозорио је раније да би препуштање цена тржишту довело до огромног поскупљења горива, што би био директан окидач за високу инфлацију. Забрана извоза је, стога, покушај државе да предупреди најопаснији сценарио по џеп грађана, у којем се налази и скок камата на кредите.
Повећање цена води ка инфлацији, јер је то инфраструктурна делатност. Скоро да нема ни једне делатности која директно или индиректно није зависна од горива, од деривата нафте. Инфлација, посебно она преко 10 одсто, приморава централне банке на рестриктивну политику и подизање референтних каматних стопа. То значи скок Еурибора и Белибора, што директно повећава рате кредита грађанима који имају променљиве каматне стопе, а таквих је у Србији највише - објаснио је Савић.
Куповина времена
Одлука да забрана траје до 19. марта показује да Влада "купује време" пратећи развој ситуације у свету, посебно у Европи која је тренутно највише погођена енергетском кризом.
Како професор Савић истиче, проблем Европске уније је и наш проблем, јер је наша привреда снажно везана за њу.
- Европска унија ће бити у прилично великом проблему, а то је истовремено и наш проблем. Ми смо добро укључени у привреду Европске уније, у много чему зависимо од ње. Сва је прилика да ће улазити још више у проблем, не само са нафтом него и са гасом, јер су се одрекли јефтиног руског гаса и јефтине руске нафте - наводи Савић, додајући да су се геополитичке карте драстично промешале, те да САД сада продају своје енергенте Европи по оштрим тржишним ценама, док Русија профитира услед раста интересовања за њеном нафтом.
У оваквом глобалном распореду снага, привремена забрана извоза остаје главни механизам Владе Србије да амортизује удар светске кризе и обезбеди да домаће тржиште остане стабилно и снабдевено горивом. Шта ће се дешавати после 19. марта, зависиће искључиво од тога да ли ће се ситуација на глобалним берзама бар мало смирити.