ЈЕДАН ГРОЗД ТЕЖАК СКОРО ДВА КИЛОГРАМА! Чудо у Тополи - њихово грожђе три пута је веће од просека (ФОТО)
Љубав према виноградарству се код њих преноси са колена на колено
Доста сунчаних дана током године поново је погодовало грожђу које расте на опленачким брдима. Оно је слатко, уксуно и крупно, али да и од доброг има боље показују Глишићи из села Шуме код Тополе чији су гроздови много тежи од просека. Док код већине воћара оно тежи око 700 грама, вага код чланова ове породице мери три пута више.
Mozzart даје највеће квоте на свету: Украјина 1,85, Пољска 2,10, Швајцарска 1,25!
Мионица прва гради комуналну инфраструктуру у склопу пројекта "Чиста Србија": Момировић се захвалио председнику ове општине
ХИТНО СЕ ОГЛАСИЛИ ИЗ НАРОДНЕ БАНКЕ: Ово су новчанице које се најчешће фалсификују, добро обратите пажњу на ове детаље
- Један грозд мускат хамбурга или мишела тежак је скоро 1.700 грама. Има таквих још, код нас је просек преко килограма. Није новост да сваке године наше грожђе на изложбама добије златну медаљу а да би се окитило златом мора имати крупноћу бобица уједначену, сласт, лепу боју, здрав плод. Купите један грозд, оперете и довљно је да се послуже и породица и гости. С обзиром на квалитет и крупноћу, наша продајна цена је мало већа од конкуренције, али купаца и даље има много. Важан им је квалитет - каже Маја Глишић.
Ова породица још један је пример да кад уложите довољно труда и рада успех не изостаје. Деценијама се баве виноградарством, а на плантажи раде четири генерације. У виноградима Глишића сада има 12 хиљада чокота, а домаћини кажу да је род у просеку од 25 тона квалитетних гроздова по хектару. Међутим, све је то захваљујући природи која је, како кажу, на овом подручју одрадила свој део посла.
- Наша географска ширина и дужина је иста као у области Шампањ у Француској, тако да имамо идеалне услове за производњу грожђа. Овде су специфична струјања ваздуха и ветрова, а сама земљина подлога и брежуљкасти предели савршено одговарају чокотима и дају вину мускатну миришљавост - каже Александар Глишић.
Љубав према виноградарству се код њих преноси са колена на колено, а први чокот је посађен око 1700. године и некада су имали чак 96 хектара винограда. Поучени дединим искуством, млађи Глишићи кажу да се од виноградарства може живети, али подсећају да је у овом крајевима одувек важило - ко хоће да ради, винограде нека сади.
- Не би краљ дошао у Тополу да није било добро. Али, мора да се ради, без обзира на све што нам је природа дала, да би се имало. Ако чекаш да ти падне са неба, ништа нећес направити у животу - поручују Глишићи.