Крај јефтине куповине из иностранства: ЕУ уводи нову царину на мале пакете, ево шта се мења

Европска унија уводи привремену царину на све пошиљке вредности до 150 евра које стижу из трећих земаља, укидајући досадашње ослобођење од царина. Мера ступа на снагу 1. јула 2026. године и директно ће утицати на цене производа са популарних онлајн платформи.

Ера јефтине куповине преко интернета какву познајемо ускоро ће бити ствар прошлости. Од 1. јула 2026. године сви грађани Хрватске, као и остатка Европске уније, почеће да плаћају нову царину од три евра на мале пакете вредности не веће од 150 евра који стижу из такозваних трећих земаља. Одлука Савета ЕУ укида претходно правило које је ослобађало такве пошиљке од царина, а циљ је да се стане на крај нелојалној конкуренцији и уведе ред на тржиште које је експлодирало последњих година.

Промена ће највише погодити купце који наручују јефтине производе са платформи попут Шеина или Темуа, где цена од три евра може представљати значајан проценат вредности саме поруџбине. Ова нова накнада није привремени тренд, већ први корак ка свеобухватној царинској реформи која се очекује 2028. године, а која ће потпуно променити начин на који увозимо робу.

Разлог за овај потез лежи у невероватном повећању броја малих пакета који свакодневно улазе у Европску унију, што преоптерећује царинске службе и ствара неравноправну ситуацију за домаће трговце. Према подацима Европске комисије, само у 2024. години у ЕУ је стигло више од 4,6 милијарди пакета мале вредности, што је у просеку око 12 милиона пакета дневно. Претходни систем је омогућавао продавцима ван ЕУ да искористе рупу у закону и понуде производе без царине, док су европски трговци били обавезни да поштују строжа правила, плаћају царине и придржавају се безбедносних стандарда.

Нова царина од три евра је замишљена као привремено решење које ће затворити овај канал без царине и послати јасну поруку да увоз малих пакета носи одређени трошак, док се не успостави нови, напреднији царински систем.

Практична примена нове царине биће једноставна, али ће захтевати пажњу купаца. За сваку категорију производа унутар пакета наплаћиваће се накнада од три евра, а категорија се дефинише према шестоцифреној царинској тарифи производа. То значи да ако пакет садржи неколико различитих врста робе, царина ће се обрачунавати за сваку од њих.

На пример, ако наручите пакет који садржи једну памучну мајицу и две свилене мајице, сматраће се да пошиљка садржи две различите категорије производа због различитих тарифних кодова. У овом случају, укупна царина ће бити шест евра, односно три евра за сваку врсту артикла. Циљ овог поједностављеног модела је да се смањи сложеност за царинске системе који се већ боре са екстремним обимом пошиљки и да правила буду јасна за потрошаче.

Важно је нагласити да се ова нова царина разликује од ПДВ-а. Порез на додату вредност на све комерцијалне пошиљке из трећих земаља, без обзира на њихову вредност, обрачунава се од 1. јула 2021. године. Нова царина од три евра је додатни намет поред постојећег ПДВ-а. Према најавама, наплата ће се највероватније вршити путем постојећег IOSS (Импорт Оне-Стоп Shop) система, што значи да ће продавци наплаћивати царину директно од купца приликом плаћања на својим веб страницама, заједно са ценом производа и ПДВ-ом. Ово би административни посао пребацило на продавце и платформе, а растеретило би царинике на границама. Такође, ову меру не треба мешати са могућом „накнадом за руковање“ која се још увек разматра на нивоу ЕУ, а која би требало да покрије оперативне трошкове царинских администрација.

Шта ово значи за купце и продавце?

За купце, ова промена значи више цене и мање "бесплатног" увоза веома јефтине робе. Царина од три евра на производ који кошта пет или десет евра представља значајно повећање цене, што модел слања појединачних, јефтиних пакета чини много мање атрактивним.

Страни продавци ће вероватно подстаћи купце да наручују веће поруџбине како би распоредили трошкове царина или да почну да користе складишта унутар ЕУ како би њихова роба већ имала статус "унијске робе". Циљ мере није обесхрабривање куповине преко интернета, већ заустављање праксе која је подстакла потцењивање робе, створила нелојалну конкуренцију и отежала проверу безбедности производа, од играчака до електронике. Европска мала предузећа би требало да имају користи јер се смањује притисак конкурената који су до сада уживали царинске привилегије.

Шири контекст и будућност царинске политике

Европска унија није сама у овом потезу. Сједињене Државе су 2025. године укинуле свој праг од 800 долара за бесцарински увоз малих пошиљки, суочавајући се са сличним проблемима изгубљених прихода и безбедносних ризика. Такса од 3 евра је само привремени мост ка потпуној реформи Царинске уније планираној за 2028. годину.

Дугорочни модел предвиђа потпуно укидање прага од 150 евра за бесцарински увоз и примену стандардних царинских стопа на све пошиљке, уз помоћ новог Центра за царинске податке ЕУ. Регулисањем овог сегмента тржишта, ЕУ такође жели да подстакне одговорније праксе, с обзиром на то да појединачне пошиљке пакета често укључују прекомерно паковање и испоруку што оставља велики угљенични отисак. Ера благо регулисаних малих парцела очигледно се ближи крају, а нова фаза доноси строже контроле и праведнију конкуренцију.

Извор: Србија Данас/Блиц