НА ЈЕДНОМ ХЕКТАРУ ЗАРАДА МИНИМУМ 340.000 ДИНАРА! Цена учинила да све више људи у Србији почне да се бави овим послом
Иако узгајање соје у одређеним крајевима Србије није било нарочито популарно сада све више пољопривредника прелази у ратарски бизнис.
По тренутној откупној цени од 85 динара за килограм на једном хектару може да се заради минимум 340.000 динара.
ВУЧИЋ ДОНОСИ СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ "Индустријски раст у априлу за 34 одсто већи од априла 2020. године"
Признање компаније "Дунав осигурање" за друштвену одговорност - потврда посвећености и улагања у заједницу
ЧУВЕНИ МИЛИЈАРДЕР НАПУШТА АМАЗОН: Џеф Безос се повлачи са са чела компаније и то на посебан датум
Никола Ђурковић из околине Крагујевца испричао је како су његова породица и он кренули да се баве озбиљним узгојом соје, а открио је и колику зараду има и колико је улагања потребно за овај посао.
Никола објашњава да је овим послом најпре почео да се бави како би имао прехрану за стоку, али се касније то испоставило као добар потез.
- Соју смо почели да садимо пре шест година за потребе сточарства и прављење концентрата, али кад је цена скочила, проширили смо земљиште и засаде. Током године принос по хектару може да буде око четири тоне. Ми имамо два хектара што значи да је наш принос осам тона. Откупна цена за наше газдинство 680.000 динара - каже Ђурковић.
Гајење соје је популарно на просторима Војводине, али то је постао велики тренд и у осталим деловима Србије.
- Прво смо кренули са површином од 50 ари док сада имамо око два хектара засађене соје. Код нас у околини нема много пољопривредника који гаје ову намирницу, али цена раста је утицала да пољопривредници крену да је саде. И зато нека газдинства у Србији сада имају и по 10 хектара - додаје Ђурковић.
Због ситуације са затварањем граница многи ратари нису могли да извезу своју соју ван Србије.
- Зато су се у једном тренутку створили вишкови. Ратари који су имали вишак соје са стране сада пролазе одлично. Они заправо и диктирају цену - објашњава агроном.
ГМО соја није дозвољена
У Србији законом није дозвољено да се гаји генетски модификована храна, па ни соја.
- При коришћењу хемикалија лист ГМО соје остаје непромењен док би код нормалне соје плод био тотално уништен. Иначе, соја у себи садржи 40 одсто сирових протеина - каже Ђурковић.
Трошкови транспорта се исплате
Није пресудно да газинство буде у близини великих градова, како би се соја лакше продавала, иако транспорт може да "поједе" одређени део зараде.
- Људи који се баве производњом соје не маре за велике раздаљине до тржишта попут Београда. Кад се понуди добра откупна цена, није битно колико ће пара да оде на гориво, јер се то исплати - каже Никола.
Аргономичар саветује да је одабир сорте соје важан док је хемијска анализа земљишта неопходна. Соја оставља азот у земљи за следеће засаде и тако се смањују трошкове за вештачка ђубрива.
- На нашем поднебљу је најбоље да се користи нулта група соје, што заправо значи да јој треба око пет месеци да проклија и да може да се врши жетва. Хемијска анализа земљишта је неопходна, стручне службе излазе на терен и проверавају састав земљишта - каже агроном.
Влажност самог плода у току жетве диже цену. Зато мора да се ради на добром систему за наводњавање током великих суша.
- Током летњих дана потребно је добро наводњавање да принос не би био лош. При жетви соје посебна пажња треба да се обрати на проценату влаге. Кад достигне 13 или 14 посто, соја се жње и тада је цена најбоља. Откупљивачи гледају тај проценат код плода, јер ако је он велики, цена пада - додаје Никола.