Наш суперкомпјутер привукао велике светске ИТ компаније - Србија постаје центар дигитализације
Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић изјавио је да се многе земље Европе интересују за дата центар и суперкомпјутер у Крагујевцу, као и да постоје најаве да ће током октобра Канцеларија за ИТ и е-управу потписати уговоре са земљама Европске уније које ће на комерцијалној основи почети да користе услуге суперкомпјутер.
Јовановић је за Танјуг рекао да се сада снага земаља у свету мери по томе колико имају јак суперкомпјутер или супер рачунар.
Када је реч о дата центрима у Србији, он је подсетио да Србија поседује два, у Београду и Крагујевцу, који је како каже, сертификован по највишим стандардима и такав дата центар постоји само у Србији, када је у питању регион, те да постоји још неколико дата центара Западне Европе.
- На тај начин гарантујемо безбедност података грађана и привреде, чувамо их по највишим светским стандардима. А какав је квалитет тог дата центра, говори то да имамо у њему и део који дајемо комерцијалним корисницима и оно што је већ познато је да многе велике светске компаније желе да чувају податке и већ их чувају у Крагујевцу. Рецимо Орацле или ИБМ као велики ИТ гиганти чувају на комерцијалној основи податке у нашем државном дата центру - рекао је Јовановић.
На питање да ли Канцеларија за ИТ и Е-управу ради на пројектима у којима се користи вештачка интелигенција, он је казао да се на сајту Е-управе користи chat бот асистент који помаже грађанима да што лакше дођу до неке услуге.
- Направили смо и на сајту који се тиче алиментационог фонда такође један chat бот који помаже свим грађанима који намеравају да користе средства из овог фонда, рецимо да добијају средства. Друга велика примена је у здравству. Све анализе, рендгенских и мамографских снимака су много бољи ако то ради вештачка интелигенција и велике су наше активности на томе да имплементирамо различите софтвере у здравственом систему који ће убрзати анализу мамографских снимака и указати лекарима на приоритете, односно на оне пацијенте где се највише сумња да постоји злоћудна болест и да те пацијенте прво усмеримо код лекара да ураде свој преглед - казао је Јовановић.
Подсетио је да је заједно са владом Уједињених Арапских Емирата покренут велики пројекат образовања сервисног центра који би требало да буде на располагању грађанима седам дана у недељи, а који ће пружати грађанима помоћ приликом коришћења услуга на сајту електронске управе.
Јовановић је рекао да је тај пројекат у финалној фази припрема и додао да се почетак његовог рада очекује у октобру ове године.
- У финалној фази смо припрема за тај сервисни центар где ће грађани моћи седам дана у недељи да дођу до нас и да нас питају о услугама, како да отворе налог на порталу е-управе, да буду е-грађани, како да користе неку услугу, критикују, да кажу коју нову услугу желе да дигитализујемо - навео је Јовановић.
Такође, нагласио је да је током посете УАЕ где је Канцеларија за ИТ и Е-управу потписала меморандум о сарадњи са Етисалат-ом, највећим телекомуникационим оператером у тој држави, нагласивши да је тај оператер спреман да улажу у дата центар у Крагујевцу, као и да чувају своје податке и да даље шире са Србијом дата центар, а што ће им, како каже, бити њихов велики улазак на тржиште Европе.
Јовановић је оценио да је Влада Србије на време покренула пројекат вештачке интелигенције (ВИ) 2022. године, када је инсталирала први суперкомпјутер у дата центру Крагујевцу и додао да се до краја године очекује инсталација прве надоградње на њему, а наредне године још једну, чиме ће Србија постати предводник у овом делу Европе, када је реч о јачини и снази суперкомпјутера.
На питање о изградњи иновационог дистрикта у Крагујевцу и чему ће он служити, Јовановић је истакао да ће то бити место за младе научнике из Крагујевца и околине где ће имати прилику да раде на развоју вештачке интелигенције и информационих безбедности.
- То су врло битне теме у 21. веку, Имаћемо контакт и са науком, Крагујевачким универзитетом, са привредом. Дакле, биће то једно место окупљања које ће даље поспешити раст ИКТ сектора и бруто друштвени производ наше земље - поручио је Јовановић.
Такође, указао је да је Србија до сада развила четири велика научно-технолошка парка, у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку и да ће у том смислу настављати са ширењем иновационе инфраструктуре.
Када је реч о функционисању Ложионице, Јовановић је истакао да су у току припреме за свечано отварање, као и да ће председник Србије Александар Вучић бити присутан на тој церемонији.
Јовановић је нагласио да ће тај центар бити специфичан јер ће у њему бити на једном месту и креативне индустрије, али и дигитализација.
- То место биће туристичка атракција, јер имамо једну од најлепших зграда у Београду, а стари водоторањ који је део тог комплекса, изграђен пре 100 година и био је симбол некада друге индустријске револуције у свету, сада постаје симбол четврте индустријске револуције - поручио је он.
Говорећи о електронској управи, Јовановић је навео да је на том порталу регистровано око 2,6 милиона грађана, односно да близу половине пунолетне популације Србије има налог.
Грађани, како каже, путем те платформе имају приступ коришћењу стотина различитих услуга, међу којима су плаћања рачуна или захтеви за издавање личних докумената, као и да су најчешћи захтеви за замене возачких дозвола, издавање личих документа, попут извода из матичне књиге рођених, венчаних или држављанства.
- Оно што је битно, је да грађани могу користити портал са налогом и корисничким именом, али много боље је да користе путем мобилне апликације, 'Цонсент ИД'. То је сигурнији и безбеднији начин и у том случају имају на стотине различитих услуга - рекао је Јовановић.
На питање да оцени напредак дигитализације Србије и њене јавне управе, он је указао да пре осам година нису постојале услуге попут "Бебо, добродошла на свет", Е-дневник за ученике основних и средњих школа, као и оне које су омогућавале олакшану оверу здравствене књижице преко интернета, а што је Канцеларија за ИТ успела да у претходном периоду омогући, оценивши да је то успех свих влада до сада.
- Доста тога је тада било у папирима и Канцеларија за ИТ управо је доприносила у великој мери дигиталној трансформацији јавне управе. Али је то успех целокупне владе, односно свих влада у међувремену и целокупног нашег друштва које је прихватило дигитализацију као нешто што је потребно како би имали ефикаснију и транспарентнију јавну управу - рекао је Јовановић и додао да има још много тога да се уради када је реч о дигитализацији.