Невероватно откриће у источној Србији: Пронађено ново рудно богатство - познати сви детаљи

Компанија EMX Royalty, партнерска корпорација кинеске фирме Зиђин Мајнинг, објавила је да је Зиђин Мајнинг открио ново налазиште злата и бакра на пројекту Тимок у источној Србији – Малка Голаја.

Историјат рударења злата у Србији

Рударење злата у Србији има дугу и богату традицију. Још у средњем веку, од 13. до 15. века, рударство је имало велики економски значај, посебно након досељавања Саса средином 13. века. У том периоду, на простору данашње Србије вадиле су се руде олова, бакра, гвожђа, сребра и, у мањој мери, злата. ​

Локација и значај Малке Голаје

Малка Голаја се налази у источној Србији, у оквиру Тимочког металогенетског појаса, познатог по богатству минералних ресурса. Ово подручје је одавно препознато као рударски регион, са бројним налазиштима бакра и злата. Иако су детаљи о самом налазишту Малка Голаја ограничени, познато је да је компанија Малка Голаја Мајнинг д.о.о., са седиштем у Зајечару, основана 6. децембра 2024. године, са претежном делатношћу експлоатације руда црних, обојених, племенитих и других метала. ​

Светски рудници злата и упоредна анализа

Глобално, највећи рудници злата налазе се у земљама попут Кине, Аустралије, Русије и Сједињених Америчких Држава. Рудници попут Грасберг у Индонезији и Мурунтау у Узбекистану познати су по огромним резервама и производњи злата. У поређењу са њима, налазишта у Србији су мања по обиму, али и даље значајна на регионалном нивоу.​

Актуелна експлоатација злата у Србији

Поред новооткривеног налазишта Малка Голаја, у Србији постоје и друга значајна налазишта злата. Најпознатија су лежишта на планини Рудник, Авали, Копаонику, као и у околини Ужица и Чачка. Ова налазишта су везана за еруптивне стене (примарна) и речне токове (секундарна). ​

Откриће Малке Голаје додатно потврђује потенцијал Србије у области рударства племенитих метала и отвара нове могућности за економски развој и улагања у овом сектору.

Србија Данас/Телеграф