ПОРАЖАВАЈУЋЕ ВЕСТИ СТИЖУ ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ПРИРОДУ: Годишње бацимо 250.000 тона хране!
У Србији се у просеку годишње баци око 250.000 тона хране, а у Европској унији чак 90 милиона тона, показује извештај Светске организације за природу.
Бацање хране представља велики социјални и еколошки проблем, а код нас се највише бацају воће и поврће, затим пилетина, риба, млечни и пекарски производи. Најновији извештај Уједињених Нација показује да је у свету око 800 милиона гладних људи.
НЕВЕРОВАТНО БОГАТСТВО ПРОНАЂЕНО У СРБИЈИ: Црни врх крије ТОНЕ ЗЛАТА, ускоро почиње ЕКСПЛОАТАЦИЈА
ВЕОМА ВАЖНИ РАДОВИ ЗА ПРОИЗВОДЊУ СТРУЈЕ: ЕПС инвестира милијарду динара, погледајте који је разлог
Знате ли зашто треба да купујете воће НЕПРАВИЛНОГ ОБЛИКА? Постоји велики РАЗЛОГ, а од тога зависи 800.000 људи
Представница WWF Адриа Милена Драговић каже да око 50 милиона тона бачене хране у ЕУ чини само воће и поврће из разлога што је, како наводи, неодговарајуће величине и облика.
- Реч је о исправној храни која може да се искористи, али велики супермаркети желе да купцима понуде воће и поврће правилног облика мислећи да ће га тако пре продати. Због тога бацање хране представља социјални проблем, јер, са једне стране имамо огромну количину хране која се баци, а са друге стране имамо милионе људи широм света који су и даље гладни - навела је Драговић.
Драговић истиче да бацање хране представља и еколошки проблем са више становишта. Пре свега, објашњава она, храна која заврши као отпад на депонијама представља извор емисије гасова са ефектом стаклене баште, а истовремено, наводи, зарад нових пољопривредних земљишта крче се шуме или друге површине које су природна станишта бројних дивљих животиња и биљака.
- Такође, за производњу хране користи се огромна количина воде и енергије, штавише, од укупне потрошње воде на свету 70 одсто се потроши за наводњавање пољопривредних земљишта - указала је Драговић. На питање да ли у Србији постоји пракса донирања хране онима којима је потребна, Драговић објашњава да је законска регулатива око донирања хране у нашој земљи врло компликована.
- У сарадњи са хотелима на новом пројекту WWF Адриа о спречавању бацања хране, сазнали смо од хотелијера да не постоји могућност да они донирају храну која им није потребна, јер су јако строга санитарна правила и у Србији се тиме бави искључиво Банка хране - навела је Драговић.
Наводи да је то законска регулатива коју би требало мењати како би надлежне институције пронашле начин како да предузетници вишак хране на најлакши начин, а поштујући све стандарде безбедности хране, донирају онима којима је најпотребнија.
После спроведених истраживања, WWF је издала извештај у којем је закључила, каже Драговић, да је потребно мењати читаву светску прехрамбену индустрију, од производње хране, до њене дистрибуције и складиштења.
Обнова сточарства у Моравичком управном округу: Држава решила да оживи село
ПРОСЕЧНА ПЛАТА У СРБИЈИ СЕ ПОВЕЋАВА: Све више запослених, нарочито на југу Србије!
Скупштина усвојила одлуку: Гради се нови мост који ће повезати Нови Београд и Аду Циганлију
- Ту долазимо и до личног момента, шта бисмо ми као појединци могли да урадимо, тако да WWF осим инсистирања да се мења прехрамбена индустрија на нивоу влада држава и великих компанија, инсистирају да појединци паметније купују храну и да је искористе пре истека рока употребе - рекла је Драговић.